Značaj pruge Beograd-Budimpešta

Modernizacija i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, posao koji za dve godine treba da realizuje konzorcijum kineskih kompanija, u medijima u Pekingu doživljava se kao najistaknutiji projekat saradnje između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (ZCIE). Ističe se da će elektrifikovana saobraćajnica, duga 350 kilometara, biti u skladu sa standardima Evropske unije i zadovoljiće zahteve svih strana.  U situaciji kada je globalni ekonomski oporavak i dalje na dugom štapu, protivteža opadajućem trendu su podsticanje trgovine i investicija, poručio je premijer Kine Li Kećijang. I državama ZCIE, koje su takođe suočene sa potrebom prilagođavanja vlastite ekonomske strukture, potrebne su efikasnije investicije i ulaganje većih sredstava u javna dobra. “Ulaganja u infrastrukturu će podstaći ekonomski rast i stimulisati zapošljavanje”, ukazao je premijer Li. Zbog toga je najhitniji zadatak unapređenje infrastrukture. Kvalitetne luke u ZCIE, povezane sa železničkim prugama autoputevima i ostalim vidovima transporta, igraće veliku ulogu. Kineski zvaničnici uvereni su da njihova država poseduje konkurentne prednosti u proizvodnji opreme i infrastrukturnim radovima. S druge strane, unapređivanje obostrano korisne ekonomske saradnje pomoći će rešavanju nekih od problema koje Kina ima sa prekomernim kapacitetima u pojedinim industrijama i otvoriti nove pogodne kanale za uvoz i izvoz proizvoda između te dalekoazijske države i Evrope. U Pekingu se ukazuje kako je inicijativa za izgradnju kopneno-pomorske ekspresne linije između Kine i Evrope pokrenuta da bi se olakšala povezanost kopnenim i morskim putevima kao i logistika, i time će biti realizovan novi, pogodan i multifunkcionalan transportni koridor sa kapacitetom za teretni saobraćaj. U ostvarenju te inicijative mogu učestvovati sve uključene zemlje sa svojim poslovnim potencijalima.
IZVOR: GBTimes/Luo Qi,

IZVOR: GBTimes/Luo Qi,

– Povećanje ekonomske saradnje svojevrsni je podsticaj osnaživanju bilateralnog strateškog partnerstva Kine i ZCIE. Nova linija će te veze osnažiti podsticanjem zajedničkog razvoja, komplementarnih prednosti i industrijskih veza. To će, opet učiniti sveobuhvatno strateško partnerstvo između Kine i Evrope značajnijim – smatra kineski premijer Li.

On je dodao da se od Kine očekuje da će izgraditi još linija između Kine i Evrope i osnažiti saradnju sa ostalim zemljama sa Kontinenta. EU, Austrija, Grčka i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), čiji je deoničar Kina nedavno postala, bili su posmatrači na samitu u Suđou. Time je, prema ocenama u Pekingu, iskazano veće razumevanje unutar EU za unapređenje saradnje NR Kine i ZCIE.

Kineski zvaničnici i mediji ne propuštaju da podsete da je u decembru 2014. otvoreni most Zemun – Borča, prvi takav infrastrukturni objekat koji su kineske kompanije izgradile u Evropi. Zato što je u velikom meri finansirana kineskim zajmovima, Peking na taj projekat gleda kao na kamen temeljac velikog potencijalnog tržišta za unapređenje infrastrukture u ZCIE. Uostalom, graditelj mosta kompanija Čajna roud and Bridž korporejš je deo konzorcijuma koji treba da gradi deo pruge Beograd – Budimpešta kroz Srbiju. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je jednom prilikom kazao kako će izgradnja brze železnice između Beograda i Budimpešte, izvesti Srbiju na veliku scenu. “To je važno kako za priliv robe iz Kine, tako i za izvoz srpskih proizvoda”, objasnio je Arsić.

DŽao Đunđije, istraživač na evropskim studijama pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, ocenio je da će projekat značajno podstaći privredni razvoj zemalja duž tog koridora pošto saobraćajnica prolazi kroz područje od 340.000 kvadratnih kilometara koje nastanjuje 32 miliona ljudi. Prema ocenama u Pekingu, brza pomorsko-kopnena linija ublažiće jaz između evropskih zemalja i promovisati balansiran sveobuhvatan razvoj Evrope. Ovaj put će služiti interesima manje razvijenih ZCIE u njihovom nastojanju da ostvare saradnju sa partnerima van Evrope, kao i da se “otresu” posledice evropske dužničke krize. U Pekingu razmišljaju ne samo o tome da će brza pomorsko-kopnena linija obezbediti ZCIE mogućnost da ostvare dublju saradnju sa Kinom i ostvare značajan rast svojih ekonomija. Premijer Li je, na primer, primetio da će linija promovisati veze između mediteranskih zemalja i podunavskih zemalja Evrope. Naime, ekspresna pomorsko-kopnena linija bi železničku prugu Budimpešta – Beograd produžila do Skoplja, Soluna, Atine i Pireja, jednu od najvećih kontejnerskih luka u Evropi. Ovaj poduhvat bi označio povoljniji pomorski pristup izvoznih roba iz Kine u Evropu, ali i proizvoda sa Kontinenta u daleku državu na Istoku.

Umrežavanje luka i kopnenih saobraćajnica

Kineski premijer je u više mahova isticao značaj razvoja novog pravca za usklađen pomorsko-kopneni prevoz između Kine i Evrope zasnovan na pomorskim lukama i kopnenim saobraćajnicama na Balkanu. Činjenica je, naime, da se neke zemlje CIE mogu pohvaliti prometnim lukama, poput, recimo, Konstance u Rumuniji i Kopra u Sloveniji. Ukoliko se te luke povežu sa glavnim železničkim prugama i auto putevima, biće stvorena mreža koja će znatno skratiti trase transporta robe između Kine i Evrope. U tom kontekstu treba posmatrati i projekat, najavljen na samitu NR Kine i ZCIE u Suđou, koji se odnosi na saradnju luka triju mora – Jadranskog, Crnomorskog i Baltičkog.


IZVOR: Danas (Autor: Borislav Korkodelović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *