Srbija – spona Kine i Evrope

Peking pozdravlja ideju da Beograd dobije istaknutu ulogu u organizaciji železničkog povezivanja luke Pirej i Budimpešte

Nakon susreta kineskog premijera Li Kećijanga sa liderima zemalja centralne i istočne Evrope, koji je u decembru održan u Beogradu, postalo je jasno da je ovaj region od velike važnosti za planirani kineski prodor na evropsko tržište.

Kakvo je mesto Srbije u toj inicijativi, za „Politiku” objašnjava predsednik Kineske akademije društvenih nauka (KADN) Vang Vejguang koji ovih dana boravi u srpskoj prestonici.

Kineski-akademik.gif

Predsednik Kineske akademije društvenih nauka (KADN) Vang Vejguang (IZVOR: Politika)

„Boraveći u Beogradu, premijer Li Kećijang je istakao da Kina pozdravlja Srbiju kao predvodnika posla u obezbeđivanju saradnje u oblasti infrastrukture čiji je cilj poboljšanje transporta između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Srbija će tako igrati sve važniju ulogu u odnosima Kine i ovog regiona, kao i Kine i Evrope uopšte. Kineska vlada podržava ideju da koordinacioni centar bude stacioniran u Srbiji, verujući da Srbija može da bude dobar koordinator u transportnom povezivanju Kine i Evrope”, objašnjava Vang.

Kakvu težinu ima KADN u diplomatskim aktivnostima Pekinga pokazuje podatak da joj pripada važna uloga u kreiranju nacionalne spoljnopolitičke strategije koju donosi Državni savet (Vlada) NR Kine, a njen predsednik ima rang ministra.

Profesor Vang podvlači važnost sporazuma koji je kineski premijer postigao sa premijerima Srbije, Mađarske i Makedonije – Aleksandrom Vučićem, Viktorom Orbanom i Nikolom Gruevskim – koji se odnosi na izgradnju ekspresne železničke linije.

„Ova linija počinje u grčkoj luci Pirej, na jugu, prolazi kroz Skoplje i Beograd i završava se u Budimpešti, na severu. Povezujući luku Pirej i mađarsko-srpsku železnicu otvorena je nova i pouzdana trasa za izvoz i razmenu dobara između Kine i Evrope. U isto vreme kineska visokotehnološka oprema mogla bi da bude dopremljena u ovaj deo Evrope”, ističe predsednik KADN-a.

On smatra da u sprovođenju ovog projekta Srbiji pripada istaknuto mesto zbog dobrog geografskog položaja i da ona zbog toga „predstavlja važan stub na koji se oslanja izgradnja kinesko-evropske, kontinentalno-pomorske ekspresne linije”.

Vang Vejguang ocenjuje da će „kako bude odmicao proces izgradnje Srbija igrati sve značajniju ulogu kao čvorište na trgovinskom putu između Kine i Evrope.

Projekat povezivanja luke Pirej i Budimpešte neće, tvrdi, doneti korist samo Kini nego će profitirati i sve zemlje koje se nalaze na toj maršruti.

„Na ovaj način će se proširiti kinesko-evropska trgovina, doći će do ubrzanog razvoja Srbije i zemalja centralne i istočne Evrope, čime će se premostiti regionalni jaz i promovisati uravnoteženi razvoj unutar Evrope, i obogatiti sveobuhvatni odnosi strateškog partnerstva između Kine i EU. Kina ima dovoljno kapaciteta za proizvodnju opreme, može da investira u podizanje fabrika u Srbiji, podrži lokalnu infrastrukturu i promoviše ekonomski razvoj Srbije, dok bi u međuvremenu unapredila uslove transporta u vašoj i drugim evropskim zemljama”, naglašava Vang.

Nastojanje Pekinga da uđe na evropsko tržište tumači se kao još jedan od znakova otvaranja ovog industrijskog džina prema svetu. U tom kontekstu, globalnu pažnju je u poslednje vreme najviše privuklo osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturi (AIIB).

Profesor Vang podseća da su krajem oktobra prošle godine ministri finansija i drugi ovlašćeni predstavnici 21 zemlje potpisali osnivački memorandum o uspostavljanju AIIB-a.

„Dosad ima 57 potencijalnih osnivača među kojima je 37 zemalja regiona i 20 van njega. Među neregionalnim zemljama 18 je evropskih”, navodi Vang.

On međutim naglašava da je AIIB u toku rada koji se odnosio na pripreme za uspostavljanje banke dobio podršku Svetske banke, Azijske razvojne banke i drugih međunarodnih banaka za razvoj,

„Osnivanje AIIB-a dobilo je veliku podršku azijskih zemalja, što odražava ogromnu potrebu za izgradnjom infrastrukture u Aziji. Investiranje u infrastrukturu je osnova ekonomskog rasta i predstavlja veliki trgovinski potencijal i snažnu pokretačku snagu za sve tipove investicija. Aktivno učešće zemalja koje nisu iz azijskog regiona, naročito evropskih zemalja, pokazuje da ove zemlje očekuju da pokrenu sopstveni razvoj kroz učešće u infrastrukturnom razvoju Azije, kao i da učestvuju u dobiti”, ističe Vang.

On smatra da osnivanje AIIB-a ne predstavlja samo retku šansu za razvoj i široko tržište za zemlje članice, nego takođe pomaže u proširivanju opšte globalne potražnje i promovisanju održivog razvoja globalne ekonomije. „To je izbor u kojem dobijaju sve zemlje različitih nivoa razvoja, u regionu i van njega.”

A koliko AIIB predstavlja konkurenciju zapadnim finansijskim institucijama i da li je, suštinski, njena svrha da bude njihova svojevrsna protivteža?

„Ova banka će usko sarađivati sa drugim multilateralnim i bilateralnim agencijama, promovisaće regionalnu saradnju i izgradnju partnerstva, hvataće se u koštac sa izazovima sa kojima se susrećemo na polju razvoja. AIIB i druge međunarodne finansijske organizacije imaju isti cilj i odnos između njih neće biti takmičarski ili odnos pravljenja protivteže”, odgovara Vang.


IZVOR: Politika (Autor: Dragan Vukotić)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *