Saradnja sa Narodnom Republikom Kinom: nosioci i podrška

Mehanizam saradnje 16+1: od iniciranja do dogovaranja konkretnih projekata

I Uloga lokalne samouprave i doprinos državnih organa

Saradnja Kina-zemlje srednje i istočne Evrope (SIE) se od 2012. godine (kada je uspostavljen mehanizam saradnje 16+1) odvija kroz Sekretarijat za saradnju Kina-SIE, koji predstavlja instituciju kineske vlade. Susreti sa kineskom stranom se odvijaju na više nivoa, od samita (na kojima učestvuju šefovi država ili vlada) preko sastanaka ministara i koordinatora saradnje do susreta zvaničnika lokalne samouprave (opštine, gradovi, regioni/provincije i sl). Kontakti lokalne samouprave sa njihovim sagovornicima iz Kine se obavljaju uz koordinaciju ministarstava nadležnih za lokalnu samoupravu, spoljnu politiku, kao i drugih državnih organa.

china_hall_of_people_840_560_100-jpg

Treba istaći da najveći deo pažnje zasad privlače odnosi na najvišem nivou; odnosi i neposredni kontakti na nižim nivoima tek treba da se razviju, pošto se sa njihovim razvitkom i što skorijim postizanjem opipljivih rezultata daje sadržina pojmu „strateško partnerstvo“. Sa razvojem odnosa na nižim nivoima, kineske investicije u Srbiji i zemljama SIE će postati održivije (drugim rečima, pored političkog, dobiće i šire društveno „zeleno svetlo“).

II Konkretne oblasti i forumi u kojima se dogovara saradnja

Mehanizmi u kojima se dogovaraju projekti mogu biti forumi koji okupljaju predstavnike jedinica lokalne samouprave, ali i forumi koji se bave konkretnim oblastima (npr. urbani razvoj, privreda, trgovina, poljoprivreda, industrija, energetika, nauka i tehnologija itd).

U svom nastupu na tržištima Srbije i drugih zemalja SIE pojedina kineska preduzeća nisu imala uspeha. Razlog tome je što nedovoljno poznaju propise i pravnu praksu tih zemalja, kao ni društvene okolnosti kao što je mentalitet radne snage; takođe, neka od tih preduzeća su do nastupa u Evropi poslovala samo na kineskom tržištu i nemaju razvijenu međunarodnu saradnju. Informacije u vezi sa lokalnim pravnim, društvenim i drugim prilikama, koje bi olakšale njihovo poslovanje u Srbiji i zemljama SIE (ali i poslovanje kompanija iz Srbije i zemalja SIE na kineskom tržištu), bi mogli da im ponude kako naučno-istraživački instituti, tako i konsultantske kuće koje bi bile u kontaktu sa kineskom vladom i vladama zemalja SIE. Ove institucije bi se bavile približavanjem pravnog sistema, redukovanjem investicionog rizika, sastavljanjem studija izvodljivosti ili analizom lokalnih propisa, i time bi doprinele lakšem postizanju opipljivih rezultata ove saradnje.

Partije, nevladine organizacije i mediji

I Partijski programi i politika prema Kini

Nakon kraja Hladnog rata, neke bivše socijalističke zemlje su prihvatile zapadne, demokratske vrednosti i ideologiju (što je u politici prema Kini značilo davanje prednosti ljudskim pravima u odnosu na suverenitet i potenciranje unutrašnjih pitanja Kine kao što su Tajvan, Tibet itd). Ove zemlje su u međuvremenu uvažile veliki značaj koji Kina ima u međunarodnim odnosima, ali su ljudska prava i unutrašnja pitanja NR Kine ostali polja interesovanja političke desnice. Partije u čijem programu ljudska i manjinska prava zauzimaju važno mesto su inače sklonije dobrim odnosima sa Sjedinjenim Državama i zapadnoevropskim zemljama, ali će tokom svog mandata nastojati da održavaju dobre odnose sa Kinom sve dok realizacija konkretnih projekata u poljoprivredi, industriji i drugim oblastima donosi povećanje životnog standarda građana.

II Nevladine organizacije

Nevladine organizacije u Srbiji i zemljama SIE, a naročito one koje se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava, se retko bave NR Kinom. U svojim saopštenjima koja se tiču Kine, ove organizacije uglavnom kritikuju stanje ljudskih i manjinskih prava u ovoj zemlji (što po shvatanju kineskih predstavnika predstavlja mešanje u unutrašnje poslove). Ranijih godina su imale veliki uticaj u zemljama, koje nisu imale značajniji obim trgovine i investicija sa Kinom (recimo, u Češkoj i Poljskoj). Ipak, u okolnostima kada se dovršavaju prvi projekti koji su plod saradnje sa Kinom, prostor koji ove organizacije imaju za kritiku se sužava; kao odgovor ovim organizacijama, državni predstavnici često koriste primer politike zapadnoevropskih zemalja prema Kini, koja se često zadovoljava postizanjem rezultata u ekonomskoj sferi.

III Mediji – od osude do odobravanja

Nakon kraja Hladnog rata, na medijskoj sceni zemalja SIE su preovladale nove, demokratske vrednosti. U svojim izveštajima iz Kine, mediji su često kritikovali kinesku politiku u oblasti ljudskih i manjinskih prava, kao i kineske reforme odbrambenih snaga; pored toga, često su negovali određene negativne stereotipe u vezi sa Kinom. Ipak, treba istaći da ekonomska razmena ovih zemalja sa Kinom u to vreme nije bila na nivou na kom je bila razmena sa Sjedinjenim Državama i zapadnoevropskim zemljama.

Uspešna realizacija prvih projekata sa Kinom i povećanje obima trgovine su donekle promenili situaciju na medijskoj sceni. Mada i dalje postoje mediji koji neguju kritički pristup prema događajima iz Kine, njihov uticaj na javno mnenje opada. S druge strane, najvažnije radio i televizijske ustanove, kao i elektronski mediji, se u svojim reportažama prema Kini uglavnom odnose sa uvažavanjem i poštovanjem, iako postoje i slučajevi podgrevanja nerealnih očekivanja javnosti.


Za portal SRBIJA I KINA: Nikola Jokanović, politikolog i ekspert u oblasti spoljne politike

NAPOMENA: Prenošenje ovog članka je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora (portal srbijaikina.rs) i autora.

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *