Pažljivo kinesko izbacivanje dolara

Loše američko iskustvo sa pucanjem tržišnih balona prinudilo je Kinu da vrati fokus na izgradnju projekta Novog puta svile.

Dok je Vašington opsednut pokušajima da ponizi kineskog predsednika Sija Đinpinga – od kojih je poslednji u nizu bio slanje američkih brodova u kineske teritorijalne vode samo nekoliko dana posle njegovog sastanka sa Obamom u Beloj kući – Velika Britanija koristi sve veće razilaženje između Vašingtona i Pekinga. Ona smatra da je kineski reminbi (RMB) na putu da postane velika globalna rezervna valuta, pa lukavo nastoji da ostvari vodeću ulogu u tom procesu. Sa druge strane, Kina pravi sitne, ali odlučne korake u pravcu podizanja ugleda reminbija u svetu, što bi utabalo put i ostalima koji žele da odbace zavisnost od dolara i američkih obveznica.

kina si djinping kraljica britanija
Krajem oktobra Si je posetio London, gde se sastao ne samo sa premijerom Kameronom već i sa britanskom kraljicom. Posle razgovora sa Kameronom kineski predsednik je izjavio da će Kina i Britanija izgraditi „globalno i sveobuhvatno strateško partnerstvo“ u 21. veku. Što se tiče Britanije, to je promišljen potez finansijskih institucija londonskog Sitija, sračunat na čvrsto vezivanje ekonomske sudbine za kinesku, budući da kineski zmaj nastoji da od reminbija napravi jednu od najvećih svetskih trgovinskih rezervnih valuta. To je ujedno i loša vest za sve koji poseduju dolarske obveznice jer će Peking imati sve manje interesa da održava dužnički balon dolarskog sistema u narednim godinama.

Zajednička izjava britanske i kineske vlade posle londonskih pregovora naglašava da „Britanija podržava uključenje reminbija u korpu specijalnih prava vučenja jer ispunjava trenutne zahteve MMF za taj status. Pozivamo članove koji do sada nisu usvojili kvotu iz 2010. i reformu upravljanja da to učine bez odlaganja kako bi dodatno ojačao glas tržišta zemalja u razvoju.“ Poslednja rečenica je direktno upućena Vašingtonu i Senatu SAD, koji blokira odobravanje reformi koje je usvojio MMF.

U daljem tekstu zajedničke izjave stoji: „Kina izražava zadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije da bude prva velika zapadna zemlja koja je postala potencijalni osnivač Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB). Iščekujemo prve operacije AIIB i njenu integraciju u globalni finansijski sistem kao ’pouzdane, čiste i ispravne’ institucije, koja odražava potrebe Azije za razvojem infrastrukture.“

Nakon razaranja koje je pretrpeo u Drugom svetskom ratu, London je bio primoran da ustupi ulogu svetskog finansijskog centra Njujorku i dolarskom sistemu. Moć se iz formalne Britanske imperije preselila u neformalnu američku imperiju. Volstrit je zamenio londonski Siti posle 1944. i pregovora u Breton-Vudu.

Vremena se menjaju. Danas je londonski Siti postao vodeći finansijski centar na svetu i mesto gde se više trguje valutama nego u Njujorku. Već je potpisao bilateralni ugovor sa Narodnom bankom Kine za trgovinu reminbijem i tako postao treći najveći centar trgovine kineskom valutom u svetu. Pitanje je da li se Britanija, ili, kako je Čarls de Gol voleo da je naziva, „Gordi Albion“, postavlja kao trojanski konj Vašingtona, integrišući se duboko u rastući veliki kineski projekat. Ili se možda trojanski konj priprema da napusti svog transpacifičkog parntera u SAD, galopirajući ka Istoku?

Kineski veliki projekat – CIPS

Čak i zvaničnicima američkog ministarstva finansija postaje jasno da Kina ima sopstvenu dugoročnu strategiju, sopstveni veliki projekat. On podrazumeva potpunu nezavisnost od američkog dolara kao rezervne valute koja moža biti iskorišćena za valutne ratove protiv svojeglave Kine. Danas je Kina najveći strani vlasnik američkog duga, što je ahilova tetiva, koja u situaciji američkih finansijskih sankcija ili zamrzavanja imovine može biti pogubna po Peking.

Ogromni korak ka smanjenju zavisnosti – ne samo Kine već i Rusije i drugih zemalja – od finansijskog terorizma američke administracije načinjen je ovog oktobra kad je Peking pokrenuo sopstvenu SWIFT platformu kao međubankarski klirinški sistem. Tokom skorašnjih sankcija SAD protiv Irana, Vašington je uspešno izvršio pritisak na SWIFT međubankarski sistem sa sedištem u Belgiji i tako onemogućio Iran da provodi bilo kakve međunarodne bankarske transakcije, čime je prigušio iransku ekonomiju i učinio izvoz nafte gotovo nemogućim.

Tokom 2014, kad je Vašington uveo sankcije protiv Rusije, pokušao je da izvrši pritisak na SWIFT kao privatni sistem 200 najvećih međunarodnih banaka da i Rusiji uvede blokadu korišćenja, za šta je Moskva saopštila da bi predstavljalo ratni čin. Budalasti britanski premijer Kameron i rusofobna poljska vlada pridružile su se Vašingtonu u avgustu 2014. u pokušajima da SWIFT ruskim bankama zabrani transakcije. Kao odgovor na to, predsednik Vladimir Putin naredio je stvaranje unutrašnjeg ruskog međubankarskog klirinškog sistema, koji je danas funkcionalan. Potom je usledila najava kineskog plana da uspostave svoj, kineski međubankarski klirinški sistem, koji bi prerastao u međunarodni i uključivao i ruske banke, što je ozbiljan udarac politizovanom SWIFT sistemu zapadnih banaka.

Sad je kineska alternativa SWIFT sistemu delimično operativna. Zove se CIPS, tj. Kineski međunarodni platni sistem, koji omogućava tečniju i bržu fluktuaciju novca. To je super-mreža, koja će zameniti postojeće klirinške kuće koje obavljaju transakcije u juanima i biti rival Vizi i Masterkardu.

CIPS će biti velika podrška internacionalizaciji reminbija i u mnogo aspekata važniji mehanizam odbrane kineskog međunarodnog finansijskog sistema od američkih napada nego pokušaj da se izboksuje prihvatanje specijalnih prava vučenja iz MMF valutne korpe, u kojoj se danas, pored dolara, nalaze još i jen, funta i evro.

Kineska narodna banka već neko vreme tiho postavlja temelje za ovaj potez. Reminbi je već sada postao četvrta najkorišćenija valuta, prestigavši japanski jen. Pre pokretanja CIPS, korišćenje reminbija u međudržavnim finansijskim transakcijama bilo je vremenski i ekonomski neisplativo, jer su se jedine of-šor klirinške banke koje su bile sposobne za vršenje transakcija te vrste nalazile u Hong-Kongu, Singapuru i Londonu. Sa CIPS će sve to biti neuporedivo brže i jeftinije. SWIFT i budalasta politika finansijskih ratova koju provodi Vašington biće najveći gubitnici.

CIPS će takođe olakšati finansijsku koordinaciju između Kine i njenih partnera u BRIKS, posebno Rusije. Rusko ministarstvo finansija objavilo je 6. novembra da će Ruska vlada u 2016. određeni broj državnih obveznica emitovati u juanima, što je pokušaj zaobilaženja američkih finansijskih sankcija i korak bliže Kini kao strateškom partneru. Sankcije protiv Rusije, koje je uvelo američko ministarstvo za finansijski terorizam, usmerene su na najveće državne banke. Sberbanka, VTB, Vnješkombank, Gasprom Banka i Roselhozbank (Ruska poljoprivredna banka) odsečene su od dugoročnog (preko 30 dana) zapadnog kreditiranja. Kina bi sada mogla da umanji efekat tih sankcija.

Peking zamrzava liberalizaciju finansija

Još jedan strateški potez – čiji cilj je da zaštiti Kinu od finansijsko-špekulativnih napada koji su devastirali ekonomije azijskih tigrova od 1997-1998 – je odluka kineskog rukovodstva da odloži liberalizaciju finansijskog tržišta najmanje do 2020. godine. Vašington je otvoreno gurao reforme koje bi ukinule kontrolu kapitala i omogućile njegov slobodan protok u Kinu i van nje.

U junu su berze u Šangaju i Šenženu počele da posrću, jer je pukao grozničavi balon, koji je naduvala kineska vlada u uzaludnoj nadi da će uspeti da usisa neophodni kapital iz prezaduženih državnih preduzeća. Oko dva biliona fiktivnog berzanskog novca izlapelo je za samo četiri nedelje, zajedno sa ušteđevinama oko 90 miliona kineskih građana koji su kupovali obveznice želeći da „postanu bogati“. To iskustvo je pokazalo da su vlada i finansijska regulatorna tela imitirali berzanske modele Volstrita bez pravog razumevanja koliko su rizične neke od tih tehnika, poput, recimo, dozvole investitorima da trguju pozajmljenim novcem, tj. novcem iz brokerskih fondova.

Šestog novembra Kineska vlada je objavila da će inicijalni plan da se dozvoli slobodan tok kapitala u Kinu i van nje, koji je prvobitno planiran da se realizuje do kraja godine, biti odložen do kraja 2020.

To je veliki korak ka smirivanju meteža na berzama i drugim tržištima širom Kine. Taj potez takođe štiti Kinu od lešinarskih fondova i njihovih špekulacija, koje su uništile ekonomski rast na Tajlandu, Maleziji i Južnoj Koreji 1997, kada je Džordž Soroš navodio bandu lešinarskih fondova da očerupa njihova finansijska tržišta. Baš kao što danas uzaludno pokušava da učini sa Kinom, američko ministarstvo finansija je sredinom 90-tih ubedilo azijske ekonomske tigrove da „reformišu i liberalizuju“ svoja finansijska tržišta, ostavljajući ih otvorenim za napade.

Spekuliše se da je 22. septembra na sednici zatvorenoj za javnost kojom je predsedavao predsednik Si Điping došlo do burne polemike između kineskog ministarstva finansija i Nacionalne komisije za reforme i razvoj – državne agencije odgovorne za infrastrukturne i druge građevinske projekte. Zvaničnici ministarstva finansija zalagali su se za povećanje finansijske liberalizacije, baš kao i sekretar američkog ministarstva finansija Džejkob Lu, u besmislenom uverenju da kineske štediše mogu više da zarade trgujući stranim akcijama ili obveznicama nego kineskim, pa da taj zarađeni novac iskoriste za kupovinu još više Huavejovih smart telefona i laptopova i tako podignu domaći rast. Rukovodilac svakog ozbiljnog zapadnog fonda koji drži akcije ili obveznice na tržištima EU ili SAD ovih dana ima problema da zaspi, plašeći se pucanja balona obveznica i akcija koji su indukovale centralne banke, nastalih zbog dugogodišnje politike kvantitativnog popuštanja i nulte kamatne stope, koju provode američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka od početka finansijske krize 2007-2008.

U osvrtu unazad kineski lideri mogli bi da shvate da ih je iskustvo američkog tipa (sa pucanjem tržišnih balona) prinudilo da vrate fokus na izgradnju projekta „Jedan pojas, jedan put“ (zvanični naziv projekta izgradnje Novog puta svile; prim. prev.) i mreže okeanske infrastrukture širom Evroazije.

Japan se suočio sa propašću posleratnog ekonomskog modela (MITI) nakon Sporazuma u Plazi (Plaza je hotel u Njujorku u kojem je sporazum potpisan; prim. prev.) iz septembra 1985, kada je vašingtonski sekretar za finansije Džejms Bejker III pritisnuo Japan da podigne vrednost jena i preduzme druge mere, koje su stvorile najveću inflaciju na berzi i tržištu nekretnina. Balon je pukao 1990. i Japan se muči sa hroničnom deflacijom, od koje se još uvek nije oporavio.

Svetu ne treba nova verzija Volstrita „sa kineskim karakteristikama“. Potrebne su mu dobre investicije u neophodne infrastrukturne projekte širom ogromnog prostora Evroazije, sve do Bliskog istoka i Afrike. Čini se da kinesko rukovodstvo trenutno uči bolnu lekciju. Srećom, projekat „Jedan pojas, jedan put“ već je određen kao nacionalni strateški prioritet.


IZVOR: New Eastern Outlook; Novi Standard (Autor: F. Vilijam Endgal; Preveo: Aleksandar Vujović)

F. Vilijam Endgal je predavač i konsultant za streteške rizike. Diplomirao je politikologiju na univerzitetu Prinston, i jedan od najcenjenijih stručnjaka za naftna i geopolitička pitanja.

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *