Otvorena kapija za ulazak kineske robe u Evropu

Grčka je konačno odlučila da odobri prodaju deonica svoje najveće luke Pireja kineskoj transportnoj kompaniji KOSKO. Ovo je situacija u kojoj, kako kažu u Narodnoj Republici Kini, “svi dobijaju”.
pirej grcka kina kosko
Kineski špediterski gigant će obezbediti kontrolu nad jednom od ključnih ulaznih tačaka u Evropu, a za uzvrat je obećao da će privući nove investicije u najveći lučki kompleks u Grčkoj i širom zemlje. “Pirej će biti kao Argo. Neka razapne jedra i vrati zlatno runo “, podsetio je na brod iz drevne grčke mitologije, Ksu Lirong, predsednik korporacije KOSKO na svečanosti u Atini kojoj je prisustvovao i grčki premijer Aleksis Cipras. U drevnoj priči o Jasonu i njegovim Argonautima, junak je pobedio zmajeve i oženio se čarobnicom kako bi povratio zlatno runo i svoje, rođenjem stečeno, pravo na tron. Neki Grci ushićeni sporazumom kažu kako Pirej za KOSKO predstavlja više od zmajeve zube – samu alinu glavu, simbol moći i vođstva. Kupovinom većinskog udela u Pireju, od koje su već napravili jednu od najbrže rastućih luka na svetu, KOSKO je obezbedio kontrolu nad jednom od ključnih ulaznih tački u nastojanju da ponovo stvori ekonomsku imperiju koja upumpava kinesku robu širom Evrope, kao i trgovinu u smeru Kine.

Za KOSKO Pirej je mesto na kome se Kina uključuje u Evropu kao deo strateške vizije o inicijativi Pojasa i Puta (OBOR) predsednika Ši Đipinga, modernom Putu svile. Premijer Li Kećijang, tokom posete Grčkoj u junu 2014, izjavio je da bi Pirej mogao da postane kineska kapija prema Evropi. Pirej će, prema predsedniku KOSKO postati najveća luka u Mediteranu za tranzit kontejnera, međunarodni logistički distribucioni centar na istočnom Mediteranu, i južni ulaz u Centralnu i Istočnu Evropu i Balkan. Đou Mi, viši saradnik Kineske akademije za međunarodnu trgovinu i privrednu saradnju, ocenio je da će luka, koja se nalazi u basenu Mediteranskog mora koji povezuje Istočnu i Centralnu Evropu sa Zapadnom Evropom, biti od strateške važnosti za Kinu, drugu po veličini ekonomiju u svetu.Vizija predsednika Šija počinje da poprima jasan oblik pošto je KOSKO otkupio 51 odsto udela u Pireju za 280,5 miliona evra, a u narednih pet godina bi, uz dodatna ulaganja 88 miliona evra, mogao da postane vlasnik 67 odsto kapitala.

Od kada je predsednik Ši, 2013. godine, obelodanio viziju za inicijativu OBOR, mediji su prepuni planova, teorija i predloga koji bi oblik mogao da poprimi. “Mi u Evropi znamo kako će to izgledati”, kažu neki grčki komentatori. Kineske investicije u Pirej se, tim komentatorima, čine kao ključni faktor OBOR. Po njima, Grčka bi mogla da bude mesto na kome će se pomorski saobraćaj iz Azije završavati posle prolaska kroz Suecki kanal i ulaska u Mediteran. Odatle se može očekivati širenje mnoštva putnih i železničkih veza po Evropi. Relativno mala udaljenost Pireja od glavnih mediteranskih puteva dozvoljava mu da nastupa i kao pretovarno čvorište i kao kapija, navela je 2012. konsultantska kuća Mekinzi. U tom izveštaju stoji, takođe, da bi Grčka, kao deo desetogodišnjeg plana, mogla da bude preobražena u regionalni teretni i logistički centar. “Sporazum će biti još važniji za zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi koje profitiraju od inicijative Pojasa i Puta kako bi povećale izvoz poljoprivrednih proizvoda i ostalih komercijalnih proizvoda u Kinu, inače velikog trgovinskog partnera”, ocenjuje Tu Ksinkuan, direktor na Univerzitetu za međunarodno poslovanje i privredu u Pekingu.

Atina je pokušala da osvoji tržišta u zemljama Balkana pre nego što su grčki unutrašnji problemi vezani sa dužničkom krizom doveli do povlačenja, prevashodno njenih banaka, iz regiona. Vasilis Trigkas, saradnik pekinškog Cinhua univerziteta, ukazuje na često zanemaren aspekt luke Pirej i investicija u tamošnju infrastrukturu kao podsticaja integraciji na Balkanu. U tom smislu kineski i grčki mediji ukazuju na značaj osavremenjivanja železničke pruge između Budimpešte i Beograda koja treba da bude završena do 2017. Ta brza železnica, zajedno sa Pirejem, predstavljaće deo Kinesko-evropskog ekspresnog kopneno-pomorskog puta. Grčka, kao transportno čvorište, povezivaće pomorski Put svile 21. veka sa ekonomskim pojasom Puta svile na kopnu, navode mediji. “Ekonomska integracija između Centralne i Istočne Evrope oslobodiće ogromne ekonomske potencijale evropske industrije. Oporavak mediteranskog regiona i ekonomske integracije između Afrike i Južne Evrope obezbediće ogromne pozitivne spoljnotrgovinske mogućnosti i za Severnu Evropu. Prvi put u istoriji, Balkan će u velikoj meri biti ekonomski integrisan”, procenjuje Trigkas.

Zlatno runo

Grčki izvori navode da je ukupna vrednost sporazuma oko 1,5 milijardi evra, uključujući investicije, dividende i prihode od sporazuma o koncesiji koji traje od 2009. Kineski novac biće investiran u obnovu postrojenja za popravku brodova, povećanje broja radnih mesta i obezbeđivanje ključne podrške biznisu vezanom za pristajuće brodove za krstarenje. “Moglo bi se reći da je ova investicija zlatno runo za Grčku. To što će postati tranzitno čvorište za trgovini uzmeđu Evropske unije i Istočne Azije pomoći će Grčkoj da se vrati na put održivog razvoja i osloboditi je velikog javnog duga”, ocenio je Sotiris Petropulos, asistent na katedri za političke nauke i međunarodne odnose na Univerzitetu Peloponez.


IZVOR: Danas (Autor: Borislav Korkodelović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *