Novi put svile na Bliskom istoku i neoosmanska vizija

Prema viđenju Kristine Lin, težnja Redžepa Erdogana da zaštiti turske energetske interese u regionu mogla bi prekinuti bliskoistočni deo trase koja je u sastavu kineske inicijative Jedan pojas, jedan put“. Zvanična Ankara će morati da preduzme oprezne korake, radeći u okviru pomirljivih „višestrukih moderniteta“1.

Put svile su sačinjavale drevne rute koje su se pružale evroazijskim kontinentom povezujući Kinu sa njenim grčko-rimskim trgovačkim partnerima, sve dok ih Otomansko carstvo nije preseklo u 15. veku. Sa obzirom na to da novouspostavljena inicijativa „Jedan pojas, jedan put“, pod rukovodstvom kineskog predsednika Si Đinpinga ima iste ciljeve, postavlja se pitanje da li će ova ekspanzija doživeti istu sudbinu kao Put svile, dok Erdogan promoviše neoosmanske interese na širem prostoru Srednjeg istoka?

novi-put-svile

Kina se nada da neće. Jedan od vodećih teretnih prevoznika, kopnenog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja u Aziji i Evropi, DHL Global Forwarding je 17. decembra svečano otvorio novi kinesko-turski višerežimski koridor u okviru inicijative „Jedan pojas, jedan put. Tranzit kroz Kazakstan, Azerbejdžan i Gruziju, uključujući Crno more i Kaspijsko jezero, preko koridora Lijenjungang-Istambul traje oko dve nedelje, uz opciju direktnog prosleđivanja tovara kamionom do bilo kog turskog grada. Očekuje se da železnički deo ove trase ostvari 2.5 hiljada milijardi američkih dolara godišnjeg trgovinskog profita u narednih deset godina. Maršruta je nedavno produžena tako da obuhvati i Tajvan, praveći spojnicu sa Evropom preko Kine, što ujedno povezuje Tihi sa Atlanskim okeanom, preko Evroazijskog kontinenta.

Izvršni direktor kineskog ogranka kompanije DHL Global Forwarding, Stiv Huang je rekao: Kina za Tursku već predstavlja drugi najveci izvor uvoza, dok je Evropska Unija njihovo najveće izvozno tržište, novi koridori poput trase Lijenjungang-Istambul će samo pojačati strateški značaj Turske, i poboljšati ekonomski razvoj čiji je napredak u direktnoj vezi sa činjenicom da Turska polako postaje trgovinski kanal između Kine i Evrope“.

Ipak, sporova ne manjka, a najveći broj tiče se saradnje u srednjeistočnom pojasu Novog puta svile, pogotovo imajući u vidu to da Turska zauzima sve čvršči vojni stav kada je u pitanju zaštita njenih energetskih interesa.

Turska pojačava vojni uticaj u regionima koji su bogati naftom i gasom

Posle pobede na novembarskim izborima, Erdogan je zauzeo znatno agresivniji stav u cilju ostvarenja svog sna o oživljavanju Otomanskog carstva. Na domaćoj sceni Erdogan vrši pritisak na predsednički sistem2, dok na međunarodnoj razmešta trupe.

Katar: Turska je u decembru objavila uspostavljanje nove vojne baze u Kataru koji je bogat prirodnim gasom, čije će osoblje u početnoj fazi brojati tri hiljade ljudi, uključujući pomorske, vazdušne i specijalne snage, kao i osoblje zaduženo za obuku. Ambasador Turske u Kataru, Ahmet Demirok je u intervjuu za novinsku agenciju Rojters izjavio: „Danas ne kujemo nove saveze, već ponovo otkrivamo istorijske i bratske veze, pozivajući se na Otomansko carstvo, koje se prostiralo od Istočne Evrope do Arapskog zaliva.

Irak: U isto vreme Hurijet Dejli3 je objavio da će Turska uspostaviti trajnu vojnu bazu u Iraku, nakon što je Ankara, posle dogovora sa Kurdistanskom regionalnom vladom(KRG) četvrtog novembra, poslala oko dve stotine vojnika i dvadeset do dvadeset pet tenkova putem Bašike (grad u blizini naftom bogatog Mosula). Nakon što je Irak uložio protest protiv Turske pri Ujednjenim Nacijama, Ankara je razmestila jedan deo snaga dublje unutar kurdistanske terotorije, dok je još nejasno gde će ostatak snaga biti raspoređen.

Sirija: Prema pisanju pro-AKP4 orijentisanih novina Jeni Safak, Turska je već rasporedila trupe u severnoj Siriji. Među raspoređenim trupama je i turkmenska brigada Sultan Murat čiji je zadatak da konsoliduje brigade turkmena i ostalih naoružanih grupa u novu Ujedinjenu turkmensku armiju koja bi kontrolisala Alep i Bajirbudžak kod Latakije. Planirani gasovod koji povezuje Katar i Tursku, na svom putu do unosnog evropskog tržišta prolaziće kroz Siriju upravo preko Alepa.

Kipar: Turske snage okupiraju severni deo Kipra počev od 1974. godine. Ankara sada nameće svoju pomorsku silu u spornim priobalnim teritorijama, gde se nalaze kiparske rezerve prirodnog gasa, uznemiravajući norveške i italijanske istraživačke brodove koji su zaposleni od strane kiparskih Grka.

Grčka: Turska i Grčka su i dalje u teritorijalnom sporu oko prevlake u Egejskom moru. Samo u 2014. godini Turska je narušila grčki vazdužni prostor 2244 puta.

Godine 1996. grčki Miraž 2000 je oborio tursku letelicu F-16, dok je 2006. došlo do sudara dva aviona, kada je poginuo grčki pilot.

Prema pisanju Politika5, Grčka se nalazi u veoma oslabljenom stanju, i kao takva teško može predstavljati pretnju po Tursku, čija preletanja izgleda imaju za cilj da isprovociraju Grke više nego što je uobičajeno, iskorištavajući njihovu katastrofalnu finansijsku situaciju, s obzirom na to da sa svakim uzletanjem grčke avijacije država gubi dragocene evre. U slučaju narušavanja vazušnog prostora, prinuđeni ste da reagujete, rekao je Tanos Dokos, iz Grčke fondacije za evropsku i međunarodnu politiku. Kada je reč o vojnoj agresiji, vrlo je teško jednostrano istupiti iz konflikta. Situacija je tragična, a novac koji bi mogli da upotrebimo za druge vidove odbrane, trošimo na koškanje sa Turskom.

Izrael : Maslinova grančica koju je Erdogan ponudio Jevrejima takođe je rezultat turskih energetskih potreba. Reč je gasovodu koji bi sprovodio naftu sa izraelskih priobalnih naftnih polja do Turske. Bez obzira na sve, Jerusalim bi trebalo da bude na oprezu ukoliko Erdogan ponovo naprečac promeni odnos prema Izraelu, u eventualnom slučaju konflikta sa Hamasom, u pojasu Gaze, pogotovo nakon izraelskog otkrića pravog energetskog blaga na Golanskoj visoravni.

Kineski i turski interesi se razilaze na prostoru Bliskog istoka, tačnije u Siriji. Ankari bi, umesto Asadovog režima, svakako više odgovarala islamistička vrhuška na koju bi bilo lakše izvršiti uticaj, dok je Kina naklonjenija sekularnoj vlasti koja neće izvoziti selefijski ekstremizam među kinesku muslimansku populaciju. Pri takvom stanju stvari, ključni činilac za evroazijsko integrisanje kroz Put svile biće stepen kompromisa koji bi Erdogan mogao ispoljiti prema evroazijskim državama (Rusiji, Kini i Indiji), pre nego što mu se politika podržvanja selefijskih džihadista u Siriji obije o glavu.

U svojoj knjizi iz dve hiljade desete godine, pod nazivom Kineski san, penzionisani pukovnik Narodnooslobodilačke armije, Liu Mingfu zagovara teoriju da kineski san automatski ne podrazumeva američku noćnu moru. Knjiga je pet godina kasnije prevedena na engleski, a Liu Mingfu u njoj piše kako Amerika ne bi trebalo da gleda na Kinu kroz neprijateljsku ili agresorsku prizmu, već da je smatra konkurentom za tržišne deonice u višestrano orijentisanom svetskom poretku, a posebno na Pacifiku.

Istovetno, Kina i Turska ne bi trebalo da jedna drugoj budu bauci, već da uz ostale prirodne pretendente kao što su Rusija, Iran i Indija, budu prirodni takmaci na takođe višestrano orijentisanom evroazijskom kontinentu. Peking je kroz Šangajsku organizaciju za saradnju (SOŠ6) produbio svoje veze sa evroazijskim državama, dok Turska grabi prema Centralnoj Aziji i Kavkazu uz pomoć TAKM-a kako bi iskovala novu turkijsku vojnu silu.

TAKM (skraćeno od početnih slova zemalja članica) je osnovan u februaru 2013. godine, i obuhvata Tursku, Azerbejdžan, Kazakstan i Mongoliju, dok su Uzbekistan, Avganistan i Gruzija veoma zainteresovane za, kako to neki zovu, tursku verziju NATO-a ili ODKB-a.7

Sa obzirom na to da ŠOS već sarađuje sa ruskom Evroazijskom unijom i ODKB-om u cilju regionalne stabilnosti, ostaje da se vidi da li će Erdogan moći da se iskoordinira sa Kinom, Rusijom, Indijom i Iranom, ili će i dalje zadržati neprijateljski stav koji je pothranjen njegovom anti-asadskom opsesijom.

Mogu li turski i kineski san koegzistirati na Putu svile?

U knjizi Ničiji svet: zapad, ostali u usponu i globalni zaokret iz dve hiljade dvanaeste godine, trenutni direktor evropskog sektora Nacionalnog saveta bezbednosti (NSC) u Obaminoj administraciji, Čarls Kupčan piše da se u novom svetskom poretku, tas moći polako naginje ka državama u razvoju, i da nijedna država, region ili politički model neće moći da osigura dominantnu poziciju. Regionalni blokovi će umesto toga koegzistirati u mozaiku višestrukih moderniteta koji će se svoju snagu crpeti iz odvojenih političkih modela i istorijskih prilika.

Upravo će u tom ničijem svetu Erdogan biti primoran da izvaga da li će Turska biti jedan od polova ovog višestranog sveta, zajedno sa drugim evroazijskim silama, ili će nastojati da osigura prevlast uz pomoć svoje osvajačke armije u Siriji i povrati otomanske teritorije, a Putin, Si, i sledeći američki predsednik će morati da odluče da li je moguće uspostaviti međusobni modus vivendi u postzapadnjačkom i višestranom novom svetskom poretku.

1 Sociološka teorija prema kojoj društvo ne funkcioniše u okviru jedne modernizirajuće struje, već više različitih istovremeno. (prim. prev.)

2 Misli se ustavno odobrenje većih izvršnih moći predsedničke funkcije, koja je u Turskoj i dalje većma ceremonijalna. (prim. prev.)

3 Turske novine koje izlaze na engleskom jeziku (prim. prev.)

4 Stranka pravde i razvoja (tur. Adalet ve Kalkınma Partisi, otkuda i skraćenica AKP) konzervativna partija čiji je osnivač Redžep Erdogan.

5 U originalu Politico, američka novinska organizacija sa sedištem u Virdžiniji, bavi se političkim pitanjima. (prim. prev.)

6 U originalu stoji SCO, međutim u srpskom već postoji ustaljena skraćenica za ovu organizaciju koja glasi SOŠ. (prim. prev.)

7 Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju (rus. Организация Договора о коллективной безопасности- ОДКБ) međunarodna organizacija sa sedištem u Moskvi čija se saradnja temelji na vojno-bezbednosnim vezama, Srbija je dobila status posmatrača u ovoj organizaciji 2013. godine. U originalu stoji engleska skraćenica CSTO, dok je u srpskom više u upotrebi ruska (ili srpska) varijanta ove skraćenice, stoga u tekstu stoji ODBK. (prim. prev.)


Za portal SRBIJA I KINA: preveo sa engleskog Bojan Tarabić

IZVOR: isn.ethz.ch  Autor: Kristina Lin sa Instituta za ekonomsko, političko i bezbednosno savetovanje u Berlinu (ISPSW)

Napomena: Prenošenje ovog članka je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora prevoda (portal srbijaikina.rs) i prevodioca.

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *