Kineski vetar duva u jedra Rusije

Posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Kini, ovog meseca, mnogi eksperti vide kao „zaokret Rusije prema Istoku“, a jačanje partnerstva dveju zemalja kao „trn u oku“ Zapadu.

Rusija i Kina imaju slične stavove o mnogim pitanjima međunarodne politike i time, smatraju stručnjaci, predstavljaju glavnu pretnju američkoj težnji da gospodari svetom.

IZVOR; Sputnik/ Mihail Metcelj/Tass/Pool

IZVOR: Sputnik/ Mihail Metcelj/Tass/Pool

S druge strane, ovaj preokret Rusije ne bi trebalo smatrati potpunim zaokretom od Evrope ka Aziji. Rusija je više puta ponovila da je ona spremna da „sarađuje sa partnerima i sa Istoka i sa Zapada“.

U Moskvi su uvereni da će „poseta predsednika Rusije Kini dati snažni impuls strateškom partnerstvu dveju zemalja“ i da će „doprineti daljoj realizaciji neiscrpnog potencijala“.

Peking takođe smatra da su Kina i Rusija jedna drugoj prioriteti u diplomatiji, a da se partnerstvo među zemljama razvija na visokom nivou.

Tokom Putinove posete Kini biće potpisno na desetine dokumenata, a neki od njih su posvećeni energetskoj i vojno-tehničkoj saradnji.

Kina je jedan od ključnih trgovinsko-ekonomskih partnera Rusije. Moskva očekuje da će robna razmena dveju zemalja dostići sumu od 200 milijardi dolara do 2020.godine. I taj cilj je, prema rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, u potpunosti dostižan i ostvariv.

Robna razmena dveju zemalja u 2015. godini pala je sa 88,3 milijarde dolara (u 2014.) na 63,6 milijardi.

Petnaestomesečni pad robne razmene zaustavljen je tek u aprilu, kada je zabeležen porast za 0,7 odsto.

Vicepremijer Rusije Arkadij Dvorkovič ovaj negativan trend objasnio je „nepovoljnim globalnim političkim i ekonomskim događajima, koji su se negativno odrazili na rusko-kineske trgovinske i ekonomske veze“. Međutim, Dvorkovič prognozira da će se ekonomska saradnja Rusije i Kine razvijati, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji.

Jedno od ključnih pitanja u rusko-kineskim odnosima ostaje energetska sfera. Za vreme Putinove posete Kini, u maju 2014. godine, strane su potpisale sporazum o gradnji gasovoda „Snaga Sibira“, što je jedan od najvećih projekata u bilateralnim odnosima.

U ovom trenutku ruski gigant „Gasprom“ vodi izgradnju gasovoda „Snaga Sibira“ za transport gasa u Kinu istočnom maršrutom, a u toku su i pregovori o izgradnji zapadnog kraka — „Snaga Sibira 2“, preko Altaja.

„Gasprom“ i kineski CNPC potpisali su tada sporazum na 30 godina, vredan 70 milijardi dolara, koji predviđa isporuku 38 milijardi kubika ruskog gasa po istočnoj maršuti.

Zapadna maršuta predviđa isporuku Kini gasa sa nalazišta u Zapadnom Sibiru u obimu 30 milijardi kubnih metara godišnje, sa mogućim povećanjem na 100 milijardi kubika godišnje.

Rusija i Kina takođe rade i na ubrzavanju procesa stvaranja Evroazijske ekonomske unije (EEU) i realizacije projekta „Novi put svile“.

Projekat „Put svile“ posvećen je izgradnji transportne, energetske i trgovinske mreže između zemalja Evrope i Azije, a inicijator projekta bio je kineski predsednik Si Đinping u septembru 2013. godine.

Posebna pažnja stavlja se i na razvoj malog i srednjeg biznisa, a očekuje se da će najmanje 150.000 kineskih kompanija u narednih nekoliko godina izaći na rusko tržište.

Takođe, veliko tržište za rusku robu stvoreno je i u Kini. Pad rublje učinio je rusku robu i usluge dostupnijim i privlačnijim za strane partnere.

„Prema procenama MMF-a, prošle godine Kina je postala prva privreda u svetu. Njen paritet kupovne moći premašuje 18 triliona dolara… Kina je ekonomska supersila, a to znači da ima velike kapacitete kada je reč o ulaganjima, ali i u tražnji, zato bi Kini mogla biti interesantna roba sa ruskog tržišta. U tom smislu, Daleki istok je najvažniji region u kom se bavimo onim što je predsednik Putin definisao kao ’hvatanje kineskog vetra u jedra našeg razvoja‘. Zato smo otvorili takozvane teritorije ubrzanog razvoja, slobodnu luku Vladivostok. Ove mere su zasad privukle ulaganja u iznosu oko 14 milijardi dolara, a veliku ulogu u tome imaju upravo kineska ulaganja“, rekao je ruski ministar za Daleki istok Aleksandar Galuška.

Dve zemlje takođe pripremaju velike sporazume u oblasti nuklearne energije, aero-kosmonautike, razvoja brzih pruga i infrastrukture. Osim toga, one sarađuju u okviru finansijskih institucija — Azijske banke infrastrukturnih investicija i Nove razvojne banke BRIKS-a i Pul deviznih rezervi BRIKS-a.

Takođe, jačaju se kontakti i u sferi bezbednosti. Kina je postala jedan od najvećih uvoznika ruskog oružja, a razmatraju se i projekti zajedničkog razvoja oružja. Osim toga, redovno se održavaju i zajedničke vojne vežbe.

U dugoj istoriji odnosa između Rusije i Kine bilo je uspona i padova, ali u poslednjih 20 i više godina bilateralni odnosi dveju zemalja se stalno razvijaju i jačaju u svim pravcima — od ekonomskih i vojnih do političkih.

Ove dve zemlje su još 2008. godine mirno rešile četrdesetogodišnji teritorijalni spor oko rusko-kineske granice koja iznosi 4.300 kilometara.

Odnosi Moskve i Pekinga su možda najbolji primer kako se mogu prevazići razlike — od nepoverenja i rivalstva ka partnerstvu i saradnji — i kako je izvodljiva uspešna saradnja na svim nivoima.

Razlike i dalje postoje, i susedi nemaju uvek ista gledišta na pitanja spoljne politike. Ponekad se slažu, ponekad ne. Ali i jedni i drugi umeju da prepoznaju i prevaziđu te razlike.

I Kina i Rusija nastoje da razvijaju bilateralne odnose, i jasno im je da moraju da udruže snage u interesu nacionalne bezbednosti i razvoja zarad ekonomskog boljitka. Njihova saradnja pomaže da se održi balans u svetskom poretku i pomaže u rešavanju niza međunarodnih problema.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je rekao da rusko-kineski odnosi nude novi pristup spoljnopolitičkim odnosima, i da bi to mogao bi da postane model i za druge zemlje.

SAD i njihovi saveznici zbližavanje Rusije i Kine često vide kao savez usmeren na podrivanje američkog svetskog poretka ili barem kao opasnost za njega. Ali, sa tačke gledišta Pekinga i Moskve, te odnose ne bi trebalo gledati kao igru u kojoj se dva učesnika ujedinjuju protiv trećeg.


IZVOR: sputniknews.com (Autor: Olivera Ikodinović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *