Kineska diplomatija puta svile

Znak za početak nove faze otvaranja Kine prema svetu dao je još krajem 2013. kineski predsednik Si Đinping prilikom posete centralnoj i jugoistočnoj Aziji, kada je lansirao ideju o Novom putu svile, čija maršruta će se protezati od Pacifika do Baltičkog mora sa daljim mogućnostima širenja. Ovakav ekonomski pojas obuhvatiće teritoriju koju naseljavaju „skoro tri milijarde ljudi i predstavlja najveće tržište na svetu”, poručio je Si.

Novi put svile predstavlja najveći poduhvat te vrste u istoriji, sa ambicijom da ojača ekonomsku saradnju Dalekog istoka i ostatka sveta. Plan podrazumeva izgradnju pruga i puteva, kao i stvaranje snažne mreže luka za pomorski saobraćaj. U tom kontekstu podjednako je važan Pomorski put svile čiji je cilj da poveže Kinu sa Persijskim zalivom i Sredozemnim morem.

Da bi što pre prešao put od sna do jave Peking se pobrinuo i za čvrstu finasijsku konstrukciju – novac će po svemu sudeći obezbediti Azijska banka za investicije u infrastrukturi (AIIB). Reč je o još jednom čedu ubrzanog kineskog razvoja, koje uprkos negiranju njenih tvoraca nosi klicu podozrenja da će jednog dana zaseniti dosad neprikosnovene finansijske institucije poput Svetske banke i MMF-a. Neodoljiva privlačnost svežeg kapitala dosad je pod okrilje AIIB-a privukla nekih šezdesetak zemalja. Šaroliko društvance okuplja najmanje desetak država članica NATO-a, ključne američke saveznike, a u istom timu spaja nespojivo – poput recimo Izraela i Irana.

images

SARADNJA SA CENTRALNOM I ISTOČNOM EVROPOM: Od više od 70 zemalja obuhvaćenih inicijativom Novog puta svile (poznat i kao „Jedan pojas – jedan put”) četvrtina pripada centralnom i istočnom delu Evrope. Upravo u ovom delu Starog kontinenta Kina želi da demonstrira šta sve ume u oblasti infrastrukture da bi potom sa takve platforme zakoračila u zapadni svet. Delegacije novinara iz ovog regiona boravile su proteklih dana u Kini gde su se upoznale sa idejama kineskog prodora na Zapad. Kako nam je objašnjeno, zgodan geografski položaj je sasvim dovoljan razlog da Kina investira u ekonomske koridore koji prelaze preko centralne i istočne Evrope, a koji su joj neophodni za ekonomsku ekspanziju. O ovakovom aranžmanu na obostranu korist govorio je prošle godine za „Politiku” kineski premijer Li Kećijang koji je u Beogradu boravio zbog Samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CEEC). I prilikom susreta u Kini više puta je ponovljeno da primarni infrastrukturni projekat u ovom delu sveta predstavlja izgradnja železničke pruge Beograd-Budimpešta. Našem listu je u Pekingu nezvanično rečeno da bi radovi na ovom projektu trebalo da počnu do kraja godine, a da je očekivani rok za završetak kraj 2017.

BORBA ZA PRVO MESTO: Za nekih 30 godina otkako je Kina prigrlila politiku otvaranja prema svetu, krupnim koracima je prešla put od siromašne zemlje, kojoj nisu bile nepoznate ni masovne smrti od gladi, do globalnog ekonomskog džina. Na ovom putu je mnogo toga bacila pod noge. Zagađenost životne sredine je dostigla alarmantne razmere i sada se čini sve da društvo ipak ne pređe granicu posle koje više ne bi bilo povratka. Zamera joj se i neodrživost ekonomskog obrasca i naširoko se citira apokaliptično predskazanje Pola Krugmana po kojem kineski model samo što nije udario u Kineski zid. „Jedino pitanje je koliko razarajući će biti udarac”.

Bilo bi međutim odveć naivno pretpostaviti da je ovde reč samo o ekonomiji. Jaka Kina koja je po nekim merilima već zasela na prvo mesto globalnih svetskih ekonomija i te kako utiče na promenu unipolarnog sveta u kojem su posle Hladnog rata SAD ostale kao jedina neprikosnovena sila. Svako guranje na globalnim vrhovima moći ne može proći i bez trećeg člana – Rusije – a odnosi u ovom trouglu prete da odrede buduću putanju celog sveta. Ne čude stoga apeli američkog milijardera Džordža Soroša da Vašington pruži ruku Pekingu ne bi li ga odvratio od zbližavanja s Moskvom. Povezivanjem dve najveće ekonomije (kineske i američke) će se, tvrdi, izolovati destruktivna Rusija i smanjiti rizik od izbijanja Trećeg svetskog rata. S druge strane, pritisnuta sankcijama Zapada, Moskva pokušava da pridobije Kinu za saveznika i da sa njom formira antitežu bloku koji predvodi Amerika. Vezuje ih mnogo toga, pa nalik Putinu kineske vlasti najavljuju niz zakona koji će pod još jaču lupu staviti rad međunarodnih i nevladinih organizacija. Hladnokrvna ekonomska računica, međutim, pokazuje male šanse da će Peking tretirati Moskvu kao ravnopravnog partnera. Dok je kineska privreda u uzletu, ruska posrće pod teretom sankcija i gotovo apsolutne zavisnosti od izvoza energenata. Stoga je za očekivati da će prevagnuti čuvena kineska diplomatija, meka poput svile, koja će bez previše popmpe nastojati da uzme najbolje – i sa Zapada i iz Rusije.


IZVOR: Politika (Autor: Dragan Vukotić)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *