Kina pred zamkom srednjeg nivoa razvijenosti

Kina će u martu sledeće godine usvojiti novi, 13. petogodišnji plan koji obuhvata period od 2016. do 2020. godine. Ekonomski eksperti slažu se da se Kina u ovom trenutku nalazi pred možda najvećim izazovom u svom dosadašnjem razvoju: izbegavanju zamke srednjeg nivoa razvijenosti.

Zamka srednjeg nivoa razvijenosti počiva u raskoraku statističkog privrednog rasta i stvarnog razvoja. Srbija je drastičan, mada u kineskom slučaju ne i srodan primer koprcanja u zamci srednjeg nivoa razvijenosti.

Srpsko iskustvo

Prema profesoru dr Juriju Bajecu, Srbija je od 2001. do 2008. godine imala solidnu zvaničnu stopu rasta od preko pet odsto godišnje, ali za to vreme nije povećala zaposlenost ni smanjila siromaštvo. Zakazala je u sprovođenju ekonomskih, društvenih i političkih reformi i stvaranju institucionalnog okvira u kom je privreda mogla da se preorijentiše na faktore rasta koje zahteva viša faza razvoja.

Štaviše, Srbija po Bajecu nije učinila ništa na planu smanjenja rastućih razlika u raspodeli dohotka i bogatstva. Pogoršala je strukturu privrede i malo šta uradila na stvaranju održivih infrastrukturnih, obrazovnih, ekoloških i drugih sistema, vitalnih za razvoj.

Sudeći prema izjavama eksperata, Kina se uveliko priprema za suočavanje sa ovim izazovom, premda je struktura njene privrede po svim parametrima daleko od ilustrativnog srpskog primera.

Sistem usvajanja petogodišnjeg plana

Pripreme za izradu 13. petogodišnjeg plana počele su još avgusta 2013. godine, kada je Nacionalna komisija za razvoj i reformu inicirala donošenje srednjoročnog pregleda tekućeg petogodišnjeg plana. Komisija je nakon opsežne analize, aprila ove godine, počela da definiše predloge za ključne pravce u kojima će se sledeći petogodišnji plan kretati. Određeno je 25 oblasti kojima su se bavili eksperti, univerzitetski profesori, naučnici i drugi istraživači.

China-economy-Shanghai_293

Na osnovu javnih komentara i opsežnih istraživanja, Nacionalna komisija za razvoj i reformu podnela je izveštaj Centralnom komitetu KP Kine. Poseban tim Centralnog komiteta KP Kine sačinio je preporuke o kojima se raspravljalo u Pekingu, na Petoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta KP Kine 18. saziva, od 26. do 29. oktobra.

Centralni komitet usvojio je predloge koji formulišu pravac 13. petogodišnjeg plana, a koji se mogu sažeti u četiri tačke: smanjenje siromaštva, napredak u oblasti finansija, ulaganja i osnivanje Zelenog razvojnog fonda.

Nacionalna komisija za razvoj i reformu sada će, na osnovu ovih predloga, javnih komentara i ekspertskih mišljenja, sačiniti konačan predlog 13. petogodišnjeg plana, koji će u martu sledeće godine biti iznet pred Svekineski narodni kongres.

Trinaesti petogodišnji plan u Kini je naročito važan, zato što se okončava u istoj godini (2020) koja je, povodom stogodišnjice osnivanja KP Kine, ranije određena za godinu do koje mora biti izgrađeno umereno napredno (imućno) društvo. Kineski BDP po glavi stanovnika lane je iznosio 7.575, a 2020. godine treba da iznosi 10.000 dolara.

Po čemu se pamte kineski petogodišnji planovi?

Kina je od 1953. godine do danas usvojila 12 petogodišnjih planova. Poslednja dva zvanično su preimenovana u „petogodišnje smernice“, kako bi se istakla tržišna orijentacija kineske ekonomije, ali je u javnosti uglavnom zadržan stari naziv.

Cilj Kine je da do 2020. udvostruči BDP iz 2010. godine. Zbog toga je predsednik Si Đinping istakao važnost održanja godišnjeg rasta BDP-a od najamnje 6,5 odsto, što će, na dostignutom nivou razvoja, biti takođe veliki izazov. Kina je u trećem kvartalu ove godine zabeležila rast od 6,9 odsto, što je najniža stopa rasta od 2009. godine. Podsetimo, Kina je za ovu godnu zacrtala stopu rasta od sedam odsto.

Primera radi, 10. petogodišnji plan (2001 – 2005) pamti se po odluci da tržište igra ključnu ulogu u raspodeli resursa. Jedanaesti petogodišnji plan (2006 – 2010) isticao je važnost promene ekonomske strukture u Kini, od investiociono i izvozno orijentisane ka potrošačkoj i uslužno orijentisanoj privredi.

Tokom 12. petogodišnjeg plana (2011 – 2015) Kina je ostvarila stabilan rast bruto domaćeg proizvoda, u proseku 7,8 odsto godišnje. Uz tekuće restrukturiranje privrede, vredi pomenuti da je prosečan ljudski vek u Kini produžen za godinu dana i da su u ovom periodu skoro svi Kinezi obuhvaćeni medicinskim osiguranjem, što je u najmnogoljudinijoj zemlji uspeh koji se u svetskim medijima retko ili nikako ne pominje.

Izazovi izbliza

Kina smatra da je sanirala potrese na berzama. Pad na berzama u Šangaju i Šendženu, podsetimo, usledio je nakon meteorskog rasta vrednosti akcija, što se često prećutkuje.

Kineski premijer Li Kećang uoči zasedanja Centralnog komiteta posvećenog usvajanju predloga za izradu 13. petogodišnjeg plana izjavio je da je finansijski sistem pod kontrolom i da reforme neće prestati uprkos privremenim tržišnim turbulencijama.

China's Premier Li Keqiang waves as he arrives to Milan's International fair for the second day of a ASEM summit of European and Asian leaders, in Milan, Italy, Friday, Oct. 17, 2014. (AP Photo/Felice Calabro')

Kineski eksperti smatraju da će se kineska privreda i dalje suočavati sa silaznim pritiscima. Treba imati u vidu da je za poslednjih pet godina svetska ekonomija prosečno rasla 2,5 odsto (nasuprot kineskih 7,8 posto). Kina je od 2009. do 2014. godine sa 30 odsto učestvovala u rastu svetske privrede.

Zbog toga oni dele mišljenje državnog rukovodstva i predlažu uspostavljanje ciljane stope privrednog rasta na najviše 6,5 posto. Slaganje u procenama kineskog državnog rukovodstva i „tink-tank“ sektora veliki je kineski kapital uoči usvajanja 13. petogodišnjeg plana.

Treba podsetiti i da su kineske devizne rezerve tokom trećeg kvartala ove godine smanjene za oko 180 milijardi dolara, što je najveći pad za protekle dve decenije. Razlog smanjenja kineskih deviznih rezervi je podrška vrednosti juana, kroz prodaju dolara. Kineske devizne rezerve u septembru su smanjene za 43 milijarde, nakon velikog avgustovskog pada od 94 milijarde dolara.

Prema podacima Narodne banke Kine, kineske devizne rezerve iznose 3,51 bilion američkih dolara, četiri puta su veće od iznosa ukupnog duga i dovoljne su da pokriju uvoz roba i usluga tokom 20 meseci.

Prema nekim istraživanjima, više od 2,2 biliona dolara kineskih deviznih rezervi drži se u vladinim obveznicama razvijenih zemalja.

Jedan od najvećih izazova za kinesku vladu svakako je namera da se još oko 80 miliona ljudi izvede iz zone siromaštva.

U ovom trenutku, dugovanja centralne kineske vlade iznose oko 20 odsto BDP-a, a 70 odsto dugovanja lokalnih vlada čine ulaganja sa očekivanim povratom. Ekonomisti, uprkos izvesnim rezervama kada su dugovi lokalnih vlada u pitanju, smatraju da je nizak nivo vladinih dugovanja dobra osnova za sprovođenje predstojećeg plana.

Veliki izazov u tom procesu biće reforma državnih preduzeća. Kineki ekonomisti predlažu hitno gašenje „zombi firmi“. Smatra se da bi prebrza transformacija ovih preduzeća mogla da dovede do rasta nezaposlenosti, a prespora do dodatnog usporenja rasta.

Kina je sredinom septembra ove godine objavila Predlog o produbljenju reforme preduzeća u državnom vlasništvu. Predlog čini osam poglavlja i 30 članova. Njima su obrazloženi ciljevi, zadaci i reformske mere u preduzećima u državnom vlasništvu. Predlog ukazuje da su prema strateškom pozicioniranju i ciljevima razvoja, preduzeća u državnom vlasništvu svrstana u komercijalna preduzeća i preduzeća zajedničkog dobra. Reforme, razvoj, nadzor i odgovornost biće odvojeno sprovođeni. O razvoju privrede u mešovitom vlasništvu, u pomenutom predlogu navodi se da će kapital koji nije u državnom vlasništvu, kroz razne forme biti zastupljen u reformi državnih preduzeća.

Prema nekim najavama, novi pristup podrazumeva mogućnost da neke od državnih kompanija osnuju sopstvene investicione uprave. Prema rečima Si Hungcaja, pomoćnika ministra finansija, više od 110 kompanija u državnom vlasništvu moći će da uspostavi vlastita investiciona tela, pod kontrolom nadležnog organa za nadzor državne imovine i Adiministrativne komisije.

U okviru novog sistema, pomenuti državni organi mogu ovlastiti kompanije da budu udeoničari u državnim preduzećima, služeći kao spoj između vlade i tržišta.
Prema rečima prof. DŽanga Čunsjaa sa kineske Akademije upravljanja, državna preduzeća pretvorena u nezavisne tržišne entitete pomoći će da se održi i poveća vrednost državne imovine Istovremeno, regulatorni organi na različitim nivoima imaće više vremena da se usredsrede na bolji nadzor i upravljanje državnom imovinom.

Na kraju, treba reći da će Kina uložiti velike napore u smanjenje zagađenja i unapređenje zelene privrede, o čemu svedoči i planirano uspostavljanje Zelenog razvojnog fonda.

Šta znamo o kineskim unutrašnjim integracijama?

Tokom narednih pet godina zanimljivo će biti pratiti razvoj Kine sa aspekta njenih, nama uglavnom nepoznatih, unutrašnjih integracija. Kineska strategija razvoja ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile, nastup njenih kompanija u svetu i za nas naročito važna saradnja sa zemljama centralne i istočne Evrope jedan je aspekt kineskog razvoja. Drugi su unutrašnje integracije.

Kina već dugo radi na unutrašnjem povezivanju. Tako su proteklih godina i meseci učinjeni znatni napori na integrisanju berzanskih sistema u Hongkongu, Šangaju i Šendženu.

Si Đinping

Postoji čitava strategija objedinjenog razvoja kineskih megapolisa u dolini Biserne reke. Slična strategija postoji i za Peking, Tjenđin (gradovi pod kontrolom centralne vlade) i provinciju Hebej. Kina gradi ekonomski pojas duž reke Jangce. Kineski grad Čungćing u centralnom delu zemlje, takođe pod direktnom upravom centralne vlade, koji sa bližim okruženjem ima preko 30 miliona stanovnika, i dalje beleži godišnji privredni rast od 11 odsto. Čungćing je novi, treći po redu, poligon za razvoj kinesko-singapurske saradnje. Prema rečima DŽanga Fumina, zamenika šefa Uprave za statistiku tog grada, postoje sjajni preduslovi za dalji visokotehnološki razvoj ovog, inače razvijenog industrijskog i industrijsko-tehnološkog centra.

Pomenimo i da se u narednih pet godina očekuje ubrzan razvoj zapadnih područja Kine, kao što su Ujgurski autonomni region Sinđang i Tibet.

Šta možemo očekivati?

Kina će u narednih pet godina ciljati srednji do visok privredni rast. Zemlja će unapređivati visoke tehnologije, naročito u industrijskom sektoru i rast potrošnje. Inovacije će igrati veliku ulogu u ovom procesu. Dalje će se afirmisati politika otvaranja prema svetu i znatno će se ublažiti politika jednog deteta. U praksi to će značiti da će oko 90 miliona kineskih bračnih parova dobiti priliku da dobiju drugo dete. S tim u vezi, MMF je saopštio da će popuštanje populacione politike verovatno dovesti do povećanja populacije, dok su ostale mere, poput podsticanja zapošljavanja žena i starijih, ključne za suzbijanje problema kineskog društva koje stari.

Na osnovu najnovije projekcije Ujedinjenih nacija, viša stopa fertiliteta u razvijenim zemljama mogla bi da smanji penzije i zdravstvenu potrošnju sa 21,4 odsto BDP-a na 20,6 odsto do 2050. godine. U kineskom slučaju, MMF je utvrdio da bi povećanje fertiliteta do 2050. godine smanjilo penziona izdvajanja i zdravstvenu potrošnju za 0,6 procentnih poena.

Kineska država i dalje će nastojati da suzbije korupciju i neefikasnost. Kroz inovacije i podsticanje preduzetništva ona će nastojati da stvori još radnih mesta i nove razvojne oblasti.

Još od lansiranja politike „nove normale“ postalo je jasno da kinesko rukovodstvo itekao ima u vidu zamku srednje razvijenosti (srednjeg dohotka) i da nova razvojna faza ne može biti zasnovana na niskim cenama rada i drugim premisama dosadašnjeg modela razvoja.

Politički izazovi

Kina će novi petogodišnji plan, po svoj prilici, započeti pojačanim iskorakom na američko tržište. Kineska investiciona kompanija saopštila je krajem oktobra da je potpisala pismo o namerama da kupi naftna polja u Teksasu za 1,3 milijardi dolara, kroz partnerstvo s ograničenom odgovornošću. Holding kompanija „Jantaj Sinčao” u saopštenju za Šangajsku berzu navela je da će naftna polja u okruzima Hauard i Borden biti kupljena od dve kompanije sa sedištem u Nevadi „Tal siti eksplorejšn” i „Plimut petroleum”.

U saopštenju se dodaje da je pismo o namerama potpisano sa investicionim centrom „Ningbo Dingljang Huejtung” i da je transakciju odobrio američki Odbor za strana ulaganja.

Osim toga, kineska kompanija „ China Railway International USA Co.” (CRI USA Co) sa američkom kompanijom „Xpress West” gradiće 370 kilometara dugu prugu za vozove velikih brzina, od Las Vegasa, preko Nevade, do Los Anđelesa. Biće to prva kineska brza železnica, izgrađena u SAD.

Prema rečima Janga DŽongmina, predsednika CRI USA Co, realizacija projekta počeće u septembru 2016. godine i biće putokaz kineskom železničkom sektoru, kada su u pitanju ulaganja u inostranstvu.

Osnivački ulog u ovom poslu iznosi sto miliona dolara. Prema rečima Šu Guocenga, zamenika direktora Kancelarije Centralne vodeće grupe za finansijske i ekonomske poslove, kineska i američka kompanija zajedno će izgraditi i rukovoditi ovom železnicom.

Biće zanimljivo videti kako će se Kina postaviti na Bliskom istoku, gde je Rusija započela vojnu intervenciju protiv Islamske države i drugih terorističkih organizacija. Ne treba zaboraviti da Kina u celom svetu, pa i u arapskim zemljama traži prostor za razvoj privrednih odnosa i vlastitog ekonomskog rasta.

Septembra ove godine, u Jinčuanu, glavnom gradu Autonomnog regiona Ningsja, održan je Kinesko-arapski sajam. Sajam je, kako je objašnjeno, platforma za promociju veza Kine i bliskoistočnih zemalja, a provincija Ningsja dom je za više od 10 odsto od ukupno 20 miliona kineskih muslimana. Događaj je obuhvatio predstavljanja i seminare u oblasti elektronske trgovine, novih energija, poljoprivrede, obrazovanje, turizma i medicinske nege14).

Na početku 13. petogodišnjeg plana, pred Kinom je i izazov odnosa SAD i nekih od suseda prema njenim ostrvima i građevinama na njenim morskim hridima u Južnom kineskom moru. Kina očigledno pokazuje nameru da kao svetska sila utiče na kljične međunarodne pomorske puteve, u skaldu sa apetitima i mogućnostima razvoja svoje privrede.

Ne treba zaboraviti da su u jeku rasprava o 13. petogodišnjem planu usledile posete Si Đinpinga SAD i Londonu. Pre toga, na 7. Kinesko-britanskom ekonomskom i finansijskom dijalogu potpisana su 53 sporazuma koja obuhvataju oblasti nuklearne energetike, superbrzih železnica i finansija. Mnogi su ove sporazume, doprinos londonskog „Sitija“ internacionalizaciji juana i mogućnist da Kina u Engleskoj gradi superbrze železnice, protumačili kao „okretanje“ Velike Britanije Kini, što je svakako u ovom trenutku preterana definicija odnosa dve zemlje, ali svedoči o svojevrsnom trendu među zapadnoevropskim i centalnoevropskim zemljama. Odmah nakon posete Si Đinpinga Londonu i Mančesteru, usledile su posete Angele Merkel, Fransoa Olanda, ali i Henrija Kisindžera Pekingu.

Li Kećijang je posetio Južnu Koreju, gde je održan samit lidera Kine, Južne Koreje i Japana. Podsetimo, Južna Koreja je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih i sve pouzdanijih političkih partnera Kine.

Kina je pozdravila Sporazum o transpacifičkom partnerstvu. Kineski ministar trgovine Gao Hučeng izjavio je da je Kina otvorena za svaki trgovinski mehanizam, sve dok on prati pravila Svetske trgovinske organizacije i podržava ekonomske integracije u Azijsko-pacifičkom regionu.

Podsetimo, dvanaest pacifičkih zemalja potpisalo je početkom prošlog meseca Sporazum o transpacifičkom partnerstvu, kako bi stvorilo najveću zonu slobodne trgovine na svetu.
Gao Hučeng je rekao da se Kina nada da će sporazum i drugi aranžmani slobodne trgovine unaprediti trgovinu, investicije i ekonomski razvoj regiona, podsetivši da je Kina do sada potpisala 14 sporazuma o slobodnoj trgovini sa 22 zemlje i regiona sveta.

Na kraju usledile su posete kineskog predsednika Si Đinpinga Vijetnamu i Singapuru, takođe vrlo važnim azijskim privrednim silama. U subotu, 7. novembra u Singapuru je održan prvi susret Si Đinpinga, u svojstvu generalnog sekretara KP Kine, sa liderom Ma Jing-đeom sa ostrva Tajvan. Bio je to prvi susret nekog kineskog lidera sa prvim čovekom Tajvana od 1949. godine. Susret je, kako je u saopštenju naglasila Kancelarija za poslove sa Tajvanom,održan u skladu sa politikom jedne Kine. Rukovanje dvojice lidera pred kamerama trajalo je 70 sekundi.

Većina analitičara u Kini i svetu smatra da je ovaj susret bio uspešan.

Ei Mon Oh, viši istraživač sa tehnološkog univerziteta Nanđang izjavio je tim povodom da je sam sastanak bio veliki uspeh koji će položiti čvrst temelj budućem mirnom razvoju saradnje obe obale Tajvanskog moreuza i da u budućnosti očekuje drugi i treći korak dvojice lidera.

Li Đakuan, vodeći ekspert za pitanja odnosa sa Tajvanom i bivši direktor Instituta za studije Tajvana pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, rekao je da će susretimati ogroman uticaj na promenu političke atmosfere na Tajvanu i da će imati značajnu ulogu u procesu stabilizacije i mirnog razvoja odnosa dve obale Tajvanskog moreuza.

Endru Netan, ekspert za kineska pitanja sa Kolumbija univerziteta u SAD, povodom sastanka dvojice lidera na jednoj od društvenih mreža napisao je da Ma (lider Tajvana) želi da „vozi kući“ i da je saradnja sa kopnenim delom Kine moguća i bolja za stanovnike Tajvana od alternative.

Žan Pjer Kabestan, profesor političkih nauka sa Baptističkog univerziteta u Hong Kongu, naglasio je da postoji želja Pekinga da naglasi međuzavisnost Tajvana i kopnenog dela Kine, te da je u interesu Kine da održi što više kanala komunikacije sa ostrvom.

Majkl Kol, saradnik Instituta za kinesku politiku pri univerzitetu u Notingemu rekao je da je susret dvojice lidera istorijski jer je prvi, ali i da sa ocenama ne bi išao predaleko s obzirom da je susret bio opšte prirode, da nisu bila obrađena specifična pitanja i da nikakva obećanja nisu data.

Svi ovi politički događaji, uključujući i brojne streteške veze i sporazume Pekinga sa Moskvom (BRIKS, ŠOS), na slikovit način svedoče o atmosferi i uslovima u kojima Kina, zaokupljena naporima da kvalitativno unapredi svoju privredu i stvori novi prostor za dalji rast, dočekuje možda ključni petogodišnji plan svog i po svoj prilici (posrnulog) svetskog razvoja.

Dodatni izvori

Žujović, Branko: „Srbija na Putu svile 2012 – 2015“, NSPM, Beograd, 2015.

President Xi kicks off Vietnam, Singapore visits, „China Daily“, 5. novembar 2915.

http://www.chinadaily.com.cn/world/2015xivisitvs/2015-11/05/content_22377592.htm

„Objavljen Predlog o reformama preduzeća u državnom vlasništvu“, KMR, 14. septembar 2015.

http://serbian.cri.cn/1401/2015/09/14/181s161071.htm

„Državne kompanije moći će da ulažu u druga državna preduzeća“, KMR, 15. septembar 2015.

http://serbian.cri.cn/1401/2015/09/15/181s161085.htm

„Kina i arapske države istražuju mogućnosti za saradnju“, KMR, 11. septembar 2015.

http://serbian.cri.cn/1401/2015/09/11/181s160999.htm

Tekstovi i analize Petog plenarnog zasedanja Centralnog komiteta KP Kine 18. saziva

http://www.chinadaily.com.cn/china/2015cpcplenarysession/index.html

„Xi sets 6.5% growth target to achieve ‘moderateprosperity’“, “China Daily”, 4. novembar 2015.

http://www.chinadaily.com.cn/business/2015-11/04/content_22363174.htm

„IMF: More than 2-baby policy needed“, “China Daily”, 4. novembar 2015.

http://www.chinadaily.com.cn/china/2015-11/04/content_22363378.htm

Tekstovi i analize agencije „Sinhua“

http://news.xinhuanet.com/english/2015-10/29/c_134763789.htm

„IMF: More than 2-baby policy needed“, „China Daily“, 4. novembar 2015.

http://www.chinadaily.com.cn/china/2015-11/04/content_22363378.htm


IZVOR: NSPM (Autor: Branko Žujović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *