Kina: moja putovanja – moji utisci (2013. i 2015.)

20. juna 2001. napustio sam Kinu posle 5 godina života u Pekingu kao osmogodišnji dečak. Od tada narednih 12 godina sam maštao da ponovo kročim na kinesku teritoriju. 16. juna 2013. sleteo sam u Peking. Vozeći se taksijem ka hotelu u neverici sam posmatrao visokospratnice kako probijaju maglovito nebo. I dalje nisam verovao gde se nalazim i da mi se san ostvario – da opet vidim Peking. Došao sam sa roditeljima i mlađim bratom da osvežim sećanja iz detinjstva, ali i da naučim nešto novo o Kini. Obilazeći Peking i okolinu prisećao sam se puštanja zmaja na Tjenanmen trgu, igranja u baštama parkova Sjangšan, Ritan i Beihaj, jedenja sladoleda i kukuruza u Vangfuđing ulici, fotografisanja sa kineskom decom u Hramu neba i Letnjoj palati, klizanju na ledu u Bambu ili Beihaj parku, vožnje bicikla po Sanlitunu.

Moja prva poseta Kineskom Zidu, Novembar 1996,

Prva poseta Kineskom zidu, novembar 1996.

Ponovno obilaženje Tjenanmen trga i Zabranjenog grada ostavili su veliki utisak na mene. Posebno bitan je Tjenanmen trg – simbol moderne kineske države, mesto gde je Mao Cetung proglasio formiranje Narodne Republike Kine 1.10.1949. Na tom trgu čuvena crvena petozvezda kineska zastava (wu xing hong qi) se diže svako jutro sa izlaskom sunca i spušta svako veče sa zalaskom sunca. Na ogromnom i prostranom trgu sam se osećao malo, ne zbog njegove veličine, nego zbog značaja trga za kinesku istoriju, kinesku državnost i kineski narod. Zabranjeni grad je bio rezidencija dinastija Ming i Ćing i to je jedan od glavnih simbola carske Kine i carske tradicije koja je postojala više hiljada godina od najstarijih dinastija kao sto su Sja (XXI vek pre nove ere), Šang i Džou.

Ja na Tjenanmen trgu, Jun, 2013

Na Tjenanmen trgu, jun 2013.

Obilazeći Peking shvatio sam koliko se Kina promenila od 2001. kad sam poslednji put bio tamo. Velike promene se najbolje vide na Sanlitunu i u Glavnom Poslovnom Okrugu (CBD). U CBD video sam mnoge visoke, zanimljivo oblikovane oblakodere koji dodiruju nebo i sijaju noću. Nije se samo izgled grada promenio već i životni standard ljudi. Dokaz za to su mnogi tržni centri koji su se pojavili po CBD, Vangfuđing ulici i Sanlitunu. Vrlo je interesantna neopisiva promena Sanlituna gde su 2001. i dalje bile niske od cigli napravljene zgrade. Sad je to jedno od najomiljenijih mesta za kupovinu i provod. Lokacija je puna radnji, modernih trgova sa LCD ekranima, fontana, kafića, noćnih klubova, i moderno obučenih mladih ljudi koji uživaju u tržnim centrima ili kafićima. Noćni život je ovde veoma buran, prepun mladih ljudi (i Kineza i stranaca) koji se provode ovde do jutarnjih sati. Ja i moj drug Sjin smo se super proveli uz pivo i muziku. Obilazeći hutonge oko Ćanmen ulice i Šičihaj Jezera uverio sam se da starinski način života nije nestao. Bilo je divno videti ulične prodavce voća, povrća, ražnjića i baozija. Gledao sam bicikliste kako prolaze kroz uske ulice, kako prijateljski raspoložene komšije ispred crvenih izbledelih kapija jedu nudle i piju Jangđing pivo i veselo se smeju. Osetio sam se kao da nikad nisam odlazio iz Kine i bio presrećan jer Kina koju pamtim i dalje postoji. Obilazeći antička mesta kao što su bašte i hramovi (Letnja palata, Hram neba, Sjangšan park, Beihaj park) bio sam oduševljen očuvanošću kineske istorije, kulture i tradicije.

Staro i Novo: Ćanmen Ulica, h utonzi oko Šičihaj jezera, CBD i Sanlitun

Staro i Novo: Ćanmen Ulica, hutonzi oko Šičihaj jezera, CBD i Sanlitun

Putovanje sa roditeljima i bratom me inspirisalo dalje da se interesujem za Kinu. Počeo sam da proučavam antičku filozofiju pre svega Taoizam i Tai Či koji vežbam skoro dve godine. Odlična veština koja smiruje i usklađuje duh i telo, ali postoji i verzija ubrzanih pokreta koja može da se koristi za samoodbranu. Već nakon dve godine, leta 2015. došao sam u Peking opet. Ovoga puta na 10 dana. Želeo sam doći sam da što dublje upoznam kinesku tradiciju i duh. Inspirisan tradicionalnim taoističkim vežbačima borilačkih veština došao sam da sledim njihov put da budem što bliži prirodi. Najveći utisak na mene tokom ovih deset dana prošlog leta ostavila su tiha mesta, lepota prirode i prijateljski nastrojeni Kinezi. Pre svega bih izdvojio 3 mesta koja sam voleo i kao dete i gde sam se igrao s tatom i drugovima – Ritan park, Beihaj park i Xiangshan park.

Peking se i dalje gradi, razvija i napreduje, Jun 2015.

Peking se i dalje gradi, razvija i napreduje, jun 2015.

Ritan park je lep park u sred Pekinga koji ti omogućava da se odmoriš od bučnih ulica i uživaš u hladovini, u slušanju cvrkutaja ptica i posmatranju vežbača Tai Čija.

U hladovini Ritan Parka, Jun 2015.

U hladovini Ritan parka, jun 2015.

Beihaj park je još jedno prelepo mesto. To je veliki carski park sa velikim jezerom u kojem se nalazi ostrvo. Najstarija građevina je stari drveni hram iz XII veka. U jednom od paviljona sam sedeo sa još par ljudi gde smo slušali čoveka koji je pevao prelepe kineske tradicionalne pesme. Ono šta sam uvek smatrao predivnim je bilo posmatranje kako ljudi iznose svoje pernate ljubimce u prirodu. Okače drvene kaveze o drvo sede u hladovini i slušaju prelepo pevanje drozdova – zadovoljni su i drozdovi osećajući prirodu kao i njihovi vlasnici. Bio sam zadivljen njihovom radovanju životu. Na sred ostrva se nalazi hram i bela pagoda. Jedan budistički hodočasnik odeven u narandžastu odoru je udarao u zvono koje je pravilo misteriozne zvukove. Posmatranje sa pagode na Peking i zalazak sunca bih svakom preporučio.

Beihai Park- Zid 9 zmajeva, bela pagoda, na putu ka pagodi i paviljon 5 zmajeva,

Beihai Park – Zid 9 zmajeva, bela pagoda, na putu ka pagodi i paviljon 5 zmajeva

Sjangšan (Mirisna planina) je moje omiljeno mesto u Kini. Nalazi se na udaljenosti 20km od Pekinga. To je područje brda, jezera, paviljona, vrtova i hramova. Skoro cela istorija Kine je tu ispisana. Tu se nalaze ostaci hrama sagrađenog za vreme Đin dinastije (XII vek), Hram azurnih oblaka (sagrađen u XIV veku), ostaci Džao Mjao hrama (Hram svetlosti iz XVIII veka, sagradio ga je car Ćanlong), paviljoni i vile iz perioda Ming i Ćing dinastije. U Hramu Azurnih oblaka nalazi se mauzolej prvom kineskom revolucionaru i predsedniku Republike Kine Sun Jatsenu. U brdima se nalazi vrlo bitna Šuangćing vila iz koje je Mao Cetung komandovao poslednjim borbama za oslobađanje Pekinga od Kuomintanga pred forimaranje Narodne Republike Kine.

Sjangšan: S leva na desno-Đingcui Jezero, Šuangćing vila, Džao Mjao Hram, Ribnjak, Liuli pagoda, Hram Azurnih Oblaka,

Sjangšan: S leva na desno – Đingcui jezero, Šuangćing vila, Džao Mjao hram, ribnjak, Liuli pagoda, Hram Azurnih oblaka

Sjangšan se nalazi daleko od bučnih ulica prepunih automobila i ljudi. Manjak turista na ovom mestu i tišina čine ovo mesto još šarmantnijim i mističnijim. Ovo je mesto baš kako sam uvek zamišljao mesta koja se odnose na Taoizam, mesta gde mozeš da se fokusiraš na svoje misli, gde mozeš da budeš bliži prirodi uživaš u njenoj lepoti, vežbaš Tai Či, da harmonizuješ svoje telo i um, sebe sa prirodom, osetiš i razumeš kineski antički duh i Taoističke vrednosti kao što su velikodušnost, strpljenje i jednostavnost. Pored Đingcui Jezera (moje omiljeno mesto na Sjangšanu) uživao sam sedeći na kamenu u hladovini žalosne vrbe, posmatrajući zelenu vodu, lotosovo cveće koje lagano pluta, česte promene između plavog i maglovitog neba, i brda u daljini. Bilo je vruće ali lagan vetrić me je hladio. Bilo je lako shvatiti kako je sve u harmoniji. Pored jezera sam sreo jednog starog, mudrog i prijateljski nastrojenog čoveka koji je sedeo pored obližnjeg paviljona dok nije prišao bliže da pita odakle sam. Kada sam mu rekao da sam iz Srbije vidno se oduševio i obratio mi se na ruskom. Pričali smo skoro sat vremena o Kini, kineskim tradicijama, o ovom mestu, o Srbiji, čime se bavim, miru posle ratova 90-tih, bivšoj Jugoslaviji, Titu. Divio sam mu se kad sam čuo da živi u obližnjem selu i dolazi svaki dan na ovo čisto i bajkovito mesto. Nadam se da ću ga nekad ponovo sresti. Vrlo interesantno je bilo kretanje po putanjama kroz zelena brda, između drveća, pored cveća slušajući ptice koje su blago prekidale tišinu. Vežbanje Tai Čija pored bare pored ruševina Džao Mjao hrama i u unutrašnjem dvorištu Hrama azurnih oblaka bilo je jako opuštajuće. Osećao sam se kao da plovim sa sporim i laganim vetrom, kao da letim a čvrsto sam pričvršćen za tlo. U Hramu azurnih oblaka imaš osećaj kao da je vreme stalo. Odvojen od sveta zidovima hrama, samo tihi i mračni holovi u koje svetlost jedva prodire, mirne statue Bude, par monaha i po koji turista, mistično padanje sunčevih zraka, neprekidna tišina, impresivan pogled sa Vadžrasane pagode na okolna brda, zelenu Liuli pagodu i Peking.… Sjangšan je ono šta sam tražio i ono kako zamišljam život mastera borilačkih veština – mir, voda, zelenilo, planine, ljubav prema prirodi, skladni međuljudski odnosi…

Kao zaključak mogu da kažem da posle ovog putovanja još dublje sam postao zainteresovan za istraživanje antičke, ali i moderne Kine. Teško je objasniti Kinu. Mogu reći da je to svet koji se drastično brzo menja (ekonomija, modernizacija, životni standard), ali jezgro ostaje isto (antička misao, kultura i tradicija) – kao jin i jang. Planiram par novih putovanja u narednih par godina koja želim da podelim sa svojom devojkom koja je takođe zainteresovana za Kinu, kinesku kulturu, običaje, prirodu, borilačke veštine i kineski narod. Planiramo zajedno da što više obiđemo i uživamo u lepotama ove zemlje. Pored toga što ću joj pokazati Peking i Sjangšan, obićićemo planinu Taišan, najznačajniju i najstariju planinu za taoistička i budistička hodočašća gde ćemo sačekati izlazak sunca kako običaj nalaže. Želimo obići manje poznatu Mjaofeng planinu, antički grad Sudžou i njegove bašte, moderne znamenitosti Šangaja, Zapadno jezero u Hangdžou. Planiramo da stignemo do juga i posetimo Vudangšan (planinu prelepih pejzaža i kolevku Tai Čija), Emejšan planinu (prelepu planinu sa budističkim svetilištima u jednoj od najinteresantnijih provincija – Sičuan.) Liđijang (antički grad u južnoj provinciji Junan poznat po interesantnoj arhitekturi i nacionalnim manjinama). Životna avantura i izazov su mi postali otrkivanje Kine, obilaženje raznih mesta i novih i starih, ali pre svega duboko izučavanje drevne kulture i tradicije ove zapanjujuće zemlje.


Za portal SRBIJA I KINA: Danilo Hinić – politikolog, rođen u Beogradu 1992. godine. Trenutno na postdiplomskim studijama iz oblasti međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bratislavi. Bivši je saradnik Guanming Online kineskih novina (englesko izdanje).

NAPOMENA: Prenošenje ovog članka je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora (portal srbijaikina.rs) i autora.

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *