Kina krivi Ameriku za izbegličku krizu

Fotografija beživotnog tela trogodišnjeg sirijskog dečaka Ajlana Kurdija sa glavom u pesku plaže u Turskoj gde su ga izbacili talasi Sredozemnog mora, do sada je najtragičnija slika evropske izbegličke krize. Zahvaljujući internetu, čovečanstvo se prestravilo, a u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu Kini izazvalo mnogobrojne komentare o potrebi buđenja savesti čovečanstva pred izbegličkom krizom i njenim korenom, situacijom na Bliskom istoku i u Africi.

IZVOR: REUTERS/Darrin Zammit Lupi

IZVOR: REUTERS/Darrin Zammit Lupi

Korene krize glavni mediji u Kini bez izuzetka vide u politici koju Sjedinjene Američke Države vode na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji. Misli se na invazije SAD i njihovih saveznika na Avganistan i Irak, pojačane sukobe na Bliskom istoku koji su vodili “Arapskom proleću” i izazvali građanski rat i stranu intervenciju u Libiji, pomagali oružane grupe da ustanu protiv sirijske vlade, što je vodilo građanskom ratu u zemlji. Pošto građanski ratovi nisu prestajali, SAD su spoljnu politiku preusmerile na “azijski stub” i prepustile Sirijce i Libijce njihovoj sudbini, napisao je u jednom od komentara An Huihu, raniji kineski ambasador u nekoliko arapskih zemlja na Bliskom istoku. SAD su se, takođe, povukle iz Iraka i očuvanje bezbednosti prepustile neobučenim iračkim oružanim snagama. Sledstveno, kao rezultat haosa i odsustva vlasti nekoliko ekstremističkih “verskih” grupa je uletelo u Siriju, Irak i Libiju…

Ambasador An, sada savetnik u strateškom institutu pri Univerzitetu za međunarodne studije u Šangaju, navodi da je za rešenje bliskoistočnog haosa Kina predlagala da Sirijcima bude omogućeno da o vlastitoj budućnosti odluče političkim sredstvima. No, SAD su kao preduslov tražile ostavku sirijskog predsednika Bašara el-Asada, što je pregovore onemogućilo i pre početka.

Sada je, po članku Ana u pekinškom dnevniku na engleskom jeziku Čajna dejli, uspostavljanje mira u Siriji nemoguće bez uništenja Islamske države (IS) u Siriji i Iraku. SAD su proteklih godinu dana bombardovale ciljeve IS, ali ekstremisti se ne predaju, pa rešenje ostaje samo koncentrisani kopneni napad sa sirijsko-iračke granice. No, IS ne može biti poražena bez saradnje sirijskih vlasti, a politički interesi sprečavaju SAD da to zatraže, smatra kineski ambasador. On se ipak nada da će svi protivnici IS uskoro prevladati razlike, jer će sa nastavkom bezvlašća u Siriji i Iraku još više izbeglica hrliti u Evropu.

U potonjoj situaciji moguće je da će izbeglice postati veliki problem za Evropu koji bi čak mogao da pokrene velike socijalne nemire, ocenjuju kineski mediji. Oni pokušavaju da izvuku lekcije iz situacije sa kojom se Evropa suočava.

Zahvaljujući više od tri decenije brzog ekonomskog razvoja, Kina nudi bolje uslove zapošljavanja i kvalitet života nego neki od njenih suseda. I pošto su neke od susednih zemlja suočene sa velikim političkim rizicima, moguće je da će veliki broj izbeglica “stati u red” pred kineske granice u potrazi za bezbednošću i boljim životom, primetio je saradnik pekinškog Univerziteta za međunarodne odnose Ču Jin.

Kina je suočena sa problemima izbeglica uglavnom u svojim severoistočnim u jugozapadnim regionima. No, moguće je da će pritisak izbeglica uslediti i pošto tekući infrastrukturni projekti povezivanja Kine sa Centralnom i Južnom Azijom budu završeni.

Kina bi, izvlačeći pouke iz izbegličke krize u Evropi, za početak trebalo da pomogne susednim državama da imaju stabilne političke i ekonomske prilike. Ekonomski razvoj je najbolji način da ljudi žive u miru, naveo je Ču u članku za Čajna dejli, dnevnik popularan među strancima sa Zapada, koji ga smatraju liberalnijim od ostalih kineskih glasila.

Ču primećuje da većina izbeglica u Evropu dolaze iz Sirije i Libije, u kojima je metež “direktna posledica intervencija SAD i nekih evropskih zemalja u cilju širenja demokratije. Ali u nekim zemljama u razvoju, tzv. demokratske reforme mogle bi podstaći ljude da se pobune protiv trenutne situacije, što bi moglo da dovede do humanitarnih kriza, kao što je to slučaj u Libiji i Siriji,” stav je Čua.

Po Čuu, Zapad je pokušao da podstakne takve reforme u Avganistanu, Mjanmaru, Kambodži i nekim zemljama Centralne Azije, susedima Kine. Kako bi izbegla moguću humanitarnu krizu, Kina bi trebalo da, sledeći svoju politiku nemešanja, pomogne ovim zemljama u izgradnji stabilnih društava i sprečavanju velikog odliva izbeglica, smatra kineski analitičar.

Dalje po Čuu, sledeći načela humanitarnosti, Kina bi trebalo da unutar svojih granica promoviše kulturno objedinjavanje. “Potrebno je da Kina ne sledi princip multikulturalnosti zemalja Evrope već da insistira na kulturnoj asimilaciji, kako bi sprečila razvoj paralelnog društva u zemlji. Ukoliko to ne bi učinila, priliv izbeglica mogao bi otežati multikulturalni sastav Kine i dovesti do jačanja etničkih tenzija, stav je ovog analitičara.

S druge strane, po Čuu, izbeglice bi mogle ojačati veze Kine sa međunarodnom zajednicom, i preobraziti je iz nacionalne države u zapadnom političkom diskursu, u zemlju otvorenu prema svetu.


IZVOR: Danas (Autor: B. Korkodelović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *