Kina i SAD: Između „hladnog rata“ i „hladnog mira“

Iako se lideri SAD i Kine često sreću, spornih tačaka u odnosima dveju zemalja je mnogo. Južno kinesko more, Severna Koreja i ekonomski sporovi najvažnije su među njima.

Bilateralni susreti američkog i kineskog predsednika postali su redovni na marginama velikih samita. I pored izražavanja najtoplijih želja za razvoj međusobnih odnosa, ovi odnosi imaju dosta spornih tačaka. One najvažnije tradicionalne koliko i odnosi dveju zemalja — Južno kinesko more i Severna Koreja. Neki analitičari predviđaju i ekonomiju kao spornu tačku u odnosima dveju zemalja u 2016. godini.

IZVOR:  AP Photo/ Ng Han Guan

IZVOR: AP Photo/ Ng Han Guan

Dva lidera, američki predsednik Barak Obama i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u petak na marginama Samita o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu i obavezali se da u toku meseca potpišu Pariski sporazum o klimi, kao i na saradnju u obezbeđivanju nuklearnih materijala.

Lideri su izjavili da su posvećeni zaustavljanju severnokorejskih nuklearnih ambicija i obećali puno sprovođenje sankcija UN prema toj zemlji. Međutim, neslaganja između dva lidera i dalje postoje oko tenzija u Južnom kineskom moru. Kineski predsednik nastavlja da vrši pritisak na SAD da ne staje ni na jednu stranu u sporu i ponavlja da će Kina odlučno braniti svoj suverenitet u regionu.

Na toj tački nastaje problem — dokle doseže kineski suverenitet u Južnom kineskom moru? Kina je u stalnom sporu oko pomorske granice sa svojim susedima, Japanom, Vijetnamom, Filipinima. Da stvar bude komplikovanija, Tajvan, država čiju nezavisnost Kina, kao i većina sveta, ne priznaje, polaže prava na svoje parče mora. Uz američku podršku, naravno.

Do sada, Kina je bila aktivna u onim delovima Južnog kineskog mora koje je držala pod efektivnom kontrolom, pišu analitičari američkog dnevnika „Volstrit džornal“ Zak Kuper i Mira Rap Kuper. Zabrinjavajuće po međunarodnu bezbednost mogu biti kineske aspiracije da negiraju susednim državama suverenitet u regionu, smatraju američki analitičari i pozivaju se na izveštaj koji je nedavno podneo američki šef mornaričkih operacija, admiral Džon Ričardson. U izveštaju Ričardson pominje mogućnost da sledeća meta kineskih aspiracija bude strateški važan Skarboro greben u blizini Filipina.

Osiguravanje prijateljskih odnosa sa Severnom Korejom jedan je od strateških ciljeva Kine, smatra analitičar američkog Centra za spoljnu politiku Skot Snajder. On, međutim, razvija tezu da je moguće da se, ukoliko neprijateljstvo prema Kini u Severnoj Koreji poraste zbog sankcija UN, sa kojima se Kina saglasila, Kina okrene Severnoj Koreji i njenim uveravanjima da ujedinjeno poluostrvo neće biti protiv interesa Pekinga.

To bi, prema Snajderovom mišljenju, bio važan početak nove etape u američko-kineskim odnosima, težak, ali uslovljen opasnostima koje severnokorejske aspiracije da postane nuklearna država nose.

Sa druge strane, kineski analitičar Vu Đijanmin smatra da će glavna tačka sporenja u američko-kineskim odnosima u 2016. godini biti ekonomija, a ne politički projekti. Prema njegovom mišljenju, u odnosima dveju zemalja postoje samo dva puta — saradnja i sukob. Ako u saradnji ne dođe do napretka, sukob će doći na dnevni red, što je, prema Vuovom mišljenju loše, ne samo za dve zemlje, već i za ceo svet.

Zato Vu predlaže unapređenje agende o saradnji tako što bi se počelo sa identifikovanjem tačaka mogućih sukoba, a to je, prema njegovom mišljenju ekonomija. Saglasnost u ekonomskim pitanjima između Kine i SAD obesnažiće sve ostale tačke sukoba, smatra Vu.


IZVOR: sputniknews.com (Autor: Nikola Joksimović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *