Kina i Rusija gomilaju zlato

U geopolitičkoj igri zaoštrenih odnosa Zapada i Istoka, Kina i Rusija su odskora sinhronizovani dvojac na svetskom tržištu zlata i hartija od vrednosti. Naime, Peking i Moskva istovremeno kupuju ogromne količine poluga širom sveta i rasprodaju američke hartije od vrednosti (u prevodu dug SAD spakovan u obveznice).

U avgustu je Kina zvanično kupila još 16,2 tone zlata (na 19 tona koliko je dodala rezervama mesec dana ranije). Rusija je istovremeno pre dva meseca pazarila 31,1 tonu žutog metala. Moskva je inače u julu nabavila 13 tona, a u junu još 24 tone zlata, prenosi portal bullion.com.

Sa ovim nabavkama zlatne rezerve Kine zvanično dostižu 1.694 tone, dok Rusija u državnom sefu sada zvanično čuva oko 1.321 tonu. Po današnjim tržišnim cenama žutog metala, kinesko državno zlato vredi oko 62 milijarde dolara, ono rusko 47,68 milijardi.

Svetske berze plemenitih metala imaju niz dilema oko tekuće zlatne groznice Kine i Rusije.

Što se osnivača nove Azijske banke za infrastrukturu tiče, pitanje je što Kina – inače najveći svetski proizvođač zlata sa minimalnim izvozom – nabavlja poluge širom sveta, a ponajviše u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj? I gde sve Peking čuva prijavljeno zlato? Kada je o Moskvi reč – da li najnovije smele diplomatske i vojno-političke inicijative Putinove vlade imaju veze sa sve većom nabavkom zlata? Rusija je naime od 2005. godine više nego utrostručila zlatne rezerve i sada, prema podacima MMF-a, poseduje najviše zlata od 1993. godine.

China-GoldRusija je inače ove godine od proleća pojačala tempo nabavke zlata.

U martu je Moskva pazarila 30,5 tona žutih poluga – što je tada bila najveća kupovina u poslednje pola godine. Koliko u avgustu (Moskva svakog meseca objavljuje stanje zlatnih rezervi) Rusija je nabavila još i više.

Istovremeno i Kina i Rusija masovno rasprodaju američke hartije od vrednosti – decenijama jednu od najpouzdanijih finansijskih investicija na svetu.

Moskva je za godinu dana snizila devizne rezerve denominovane u dolarima sa 44,8 odsto na 39,6 odsto (i povećala štek u evrima sa 41,5 odsto na 46,1 odsto).

U međuvremenu, Kina je početkom avgusta posedovala američkih državnih obveznica u vrednosti od 1,48 biliona dolara. „Nije tajna da je najveći deo američkog duga (u obliku hartija od vrednosti) u rukama Kine”, komentarisao je ovih dana Si-En-En.

Peking je nakon letošnjih potresa na berzama i devalvacije juana prodao „američkih papira” za oko 106 milijardi dolara. Kineske devizne rezerve u julu su procenjivane na 3,651 bilion dolara. Krajem avgusta pale su na 3,557 biliona. Da li je Peking razlikom između dva mesečna nivoa deviznih rezervi samo intervenisao na nestabilnim domaćim berzama, ili je možda i kupovao zlato? Zvaničnog odgovora nema. Sa druge strane, na berzanskoj tržnici zlata u Londonu ovih dana objavljen je izveštaj o prometu poluga između januara 2011. i jula 2015. godine u kome se izvesni brojevi – prema proceni analitičara u Singapuru –  ne slažu, na primer gde je sa Ostrva u međuvremenu otišlo oko 1.700 tona zlata?

Zapadne berze svesrdno se upinju da lociraju kinesko državno zlato, pošto se sabiranjem zvanično prijavljenih količina u sefovima Narodne banke Kine tonaže poluga kupljenih u Hongkongu i Singapuru i zlata iskopanog u kineskim rudnicima ne dolazi do 1.694 tone.

Ako nije u sefovima Narodne banke Kine, gde je sve zlato azijskog tigra? Kineski predsednik Si Đinping je prošlog vikenda nagovestio da je državno zlato pohranjeno na više adresa u zemlji. Ima li Kina 1694 tone zlata ili možda dva do pet ili deset puta više? Pitanje je od strateškog značaja ne samo zbog predstojeće debate oko priključivanja juana globalnoj korpi valuta MMF-a. Naime, svetske berze zlata uočavaju tempo kojim Kina i Rusija istovremeno vuku poteze na dva tržišta: plemenitih metala i hartija od vrednosti.

Kina i Rusija se ubrzano pripremaju za dedolarizovani svet, smatra bullion.com.

Ako su te pripreme Pekinga i Moskve ubrzane, količina zlata kojom dve države mogu da garantuju svoju finansijsku stabilnost mimo dolara –od sudbonosnog je značaja za tekući poredak.


IZVOR: Politika (Autor: Tanja Vujić)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *