Kina i Australija potpisale sporazum o istraživanju Antarktika

Kina i Australija su potpisale ugovor o razmeni informacija iz oblasti istraživanja Antarktika. O važnosti ugovora potpisanog pre dva dana u tasmanijskom gradu Hobartu svedoči i prisustvo kineskog premijera Xi Jinping-a i australijskog Tony Abbott-a prilikom potpisivanja Sporazuma.

Ovo je drugi sporazum u godinu dana između Kineskog nacionalnog centra za pomorsku prognozu i Australijskog centra za istraživanje klime Antarktika.

antarktik

Šef australijskog istraživačkog centra Mark Kelleher rekao je da Sporazum omogućava razmenu naučnih informacija o kretanju i debljini leda na ledenom kontinentu.

„Ovaj sporazum pomaže nama naučnicima da tačnije procenima gde će led stvarati poteškoće, što pomaže u procesu navigacije“, rekao je on.

Dve strane sarađuju u regionu više od 30 godina, rekao je Kelleher, dodavši da će najveću dobrobit od kinesko-australske saradnje imati istraživačke ekspedicije.

„Nerpredvidivi snežni uslovi mogu naučnicima stvoriti glavobolje i otežati snabdevanje hranom istraživačkih timova, zbog čega je neophodna efikasnija metoda za predviđanje vremenskih uslova“.

Podaci o formiranju leda su važni su, između ostalog, i zbog ledolomaca koji omogućuju bezbedan prolaz brodovima. Prošle godine, u kojoj je zabeležena najveća debljina leda, nekoliko je naučnih ekspedicija ostalo zarobljeno u ledu.

„Verujemo da nas ovo partnerstvo stavlja u položaj da preuzmemo vodeću ulogu u razvoju modela i tehnike koji će omogućiti bezbednu plovidbu u regionu Antarktika“, kaže šef Australskog istraživačkog centra.

„Interes za Antarktik svakim danom raste, posebno u oblasti uticaja kontinenta na promene klime i nivoa mora„, dodaje Kelleher.

Po proceni američkog instituta NASA poslednji netaknuti deo jednog od antarktičkih ledenih grebena brzo slabi i u sledećih nekoliko godina potpuno će se raspasti, što će dodatno doprineti porastu nivoa mora.

Kome pripada Antarktik?

Antarktik ima na desetine ledenih grebena, a najveći je veličine Francuske.

Prirodni resursi na Antarktiku uključuju ogromne količine nafte. Procenjuje se da Rosovo more, nakon Saudijske Arabije, ima druge najveće rezerve nafte u svetu.

Zahvaljujući udaljenosti od trgovačkih puteva i nedostupnosti, Antarktik je ostao pošteđen procesa kolonizacije u 19. i 20. veku.

Godine 1959. sklopljen je Antarktički ugovor nezavisno od UN-a kojim je upravljanje najvećim delom povereno dvema organizacijama: SCAR (Scientific Committee on Antarctic Research) koja je deo International Council for Science (ICSU) i objedinjuje sve naučne institucije sveta koje se bave Antarktikom te koordinira naučna istraživanja.

COMNAP (Council Of Managers Of National Antarctic Programs) je Savet menadžera nacionalnih antarktičkih programa i koordinira aktivnosti državnih institucija nadležnih za nacionalne antarktičke programe.

Dogovor o Antarktiku, koji zabranjuje eksploataciju na samom kontinentu, na svakih 50 godina se ponovo razmatra, a na zasedanju 2009. godine nikakve izmene dokumenta nisu usvojene.

Eksperti ne isključuju mogućnost, da će pri sledećem sastanku predstavnika zemalja učesnica, dogovor možda biti promenjen ili da će biti nekih novina po pitanju granica iz 1959. Taj dogovor je potpisalo 12 zemalja, koje su pretendovale na istraživanja na samom ledenom kontinentu, među njima Rusija, SAD, Velika Britanija, Norveška, Australija, Francuska, Novi Zeland, Čile i Argentina.

Broj članica je do sada narastao na pedeset četiri.. Punopravno članstvo podrazumeva postojanje naučne stanice na Antarktiku.


IZVOR: gdeinvestirati.com

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *