Istočnjačka alternativa MMF-u i Svetskoj banci

Zahvaljujući diplomatskom vođstvu Pekinga, zvanično je osnovana Azijska banka za investicije u infrastrukturu koja će zemljama u razvoju pružiti vrednu alternativu za politički uslovljeni kapital sa Zapada. Pored Kine, najveći deoničari nove banke su Indija i Rusija.

Kina

Ceremonija potpisivanja osnivčake povelje Azijske banke za investicije u infrastrukturu (IZVOR: RTS)

Predstavnici 50 azijskih i evropskih zemalja zvanično su u Pekingu potpisali osnivačku povelju Azijske banke za investicije u infrastrukturu (AIIB).

Ova banka, osnovana na inicijativu Pekinga, ima početni kapital od 100 milijardi dolara, a u njene trezore osnivački kapital će položiti ukupno 57 zemalja, od kojih je 18 iz Evrope.

Taj novac biće uglavnom usmeren na finansiranje velikih razvojnih projekata u Aziji gde, kako stručnjaci procenjuju, postoji hitna potreba za izgradnju i obnovu naselja, saobraćajne mreže, brana, elektrana i terminala za naftu i gas u visini od nekoliko stotina milijardi dolara.

Deo kapitala biće odvojen i za projekte van azijskog kontinenta.

Nova banka će zemljama u razvoju pružiti ozbiljnu priliku da kredite za sopstveni razvoj prvi put potraže van Međunarodnog monetarnog fonda ili Svetske banke, čijim rukovođenjem dominiraju SAD i Zapadna Evropa.

Najveći deoničar je Kina sa udelom od 30 posto u početnom kapitalu. Slede Indija, Rusija, Nemačka i Južna Koreja.

Na ceremoniji u Pekingu osnivački dokument su potpisali predstavnici 50 zemalja, jer se u sedam država osnivača još čeka da taj sporazum prođe kroz parlament.

Veliki diplomatski i ekonomski uspeh Kine

Među državama koje su pristupile tom važnom projektu pod okriljem Pekinga su i tradicionalni američki vojnopolitički saveznici – Velika Britanija, Nemačka, Australija, Novi Zeland i Južna Koreja.

Pozivu Vašingtona da se uzdrže od učešća u toj instituciji, koja će nesumnjivo doprineti jačanju kineskog ekonomskog i političkog uticaja širom Azije, odazvali su se samo Japan i Kanada.

U međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su MMF, Svetska banka i Azijska banka za razvoj, u odlučivanju o dodeli sredstava i postavljanju uslova zemljama korisnicama tih kredita, od završetka Drugog svetskog rata naovamo dominiraju SAD, Zapadna Evropa i njihov politički saveznik Japan.

Osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturu zato predstavlja značajan konkretan korak u borbi za oslobođenje od ekonomske dominacije Zapada i za stvaranje ekonomski i politički multipolarnog sveta.

Diplomatski i ekonomski uspeh Kine u formiranju te finansijske institucije, koja će imati globalni uticaj, tim je veći što je Peking, kao najveći spoljnotrgovački partner mnoštva zemalja, uspeo da privuče tradicionalne američke vojnopolitičke saveznike uprkos snažnom protivljenju i pritiscima Vašingtona.

Tome treba dodati i činjenicu da je Kina, skupa sa Brazilom, Rusijom, Indijom i Južnom Afrikom, 2013. godine osnovala Novu razvojnu banku, međunarodnu finansijsku instituciju poznatu i kao “banka zemalja BRIKS-a”.

Kina radovi

Izgradnja zgrade Azijske banke za investicije u infrastrukturu u Pekingu (IZVOR: RTS)

Slično Azijskoj banci za investicije u infrastrukturu, i ta institucija je formirana ne samo iz želje da se stimuliše ekonomski rast u pomenutim zemljama, već i iz potrebe da se ostvari veća samostalnost u odlučivanju o finansijama.

Naime, tih pet zemalja u međunarodnim finansijskim telima, kojima dominira Zapad, još ne mogu da ostvare glasački status koji odgovara njihovoj rastućoj ekonomskoj moći.

Strateški odlično vreme za osnivanje banke

Već nekoliko godina, u regionu Azija–Pacifik se, na američku inicijativu, u sklopu strategije Vašingtona za prebacivanje težišta sopstvenog spoljnopolitičkog, ekonomskog i vojnog uticaja sa Bliskog istoka na Tihi okean, pregovara o potpisivanju multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini pod nazivom “Transpacifičko partnerstvo” (TPP).

Taj sporazum ima za cilj jačanje ekonomske razmenu između zemalja na obali Tihog okeana kroz osetno smanjivanje carina i ukidanje ograničenja na uvoz.

U praksi, međutim, sporazum neće prosto funkcionisati kao zamajac ekonomskog razvoja već i kao instrument za jače ekonomsko i političko vezivanje zemalja na obali Pacifika za Sjedinjene Države, odnosno kao medijum za američku dominaciju tim važnim regionom, koji poslednjih decenija doživljava pravi ekonomski procvat i naglo se bogati.

Ovo stoga što su SAD ne samo najveća ekonomija sveta, već i najmnogoljudnija država među učesnicama u Transpacifičkom partnerstvu, budući da u njega nisu uključene Kina i Rusija uprkos tome što geografski pripadaju tom regionu i same predstavljaju ogromna tržišta.

Međutim, unutar opšteg, okvirnog multilateralnog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu, o konkretnim detaljima u vezi sa tarifama i kvotama odlučuje se bilateralno, a svaki od tih bilateralanih sporazuma koje postignu vlade ide na odobrenje u parlament zemalja potpisnica, gde njegovo usvajanje često blokiraju razne interesne grupe.

Postizanje dogovora u sklopu Transpacifičkog partnerstva zato zahteva vreme. Uprkos aktivnom vođstvu SAD i snažnim diplomatskim pritiscima, nekoliko važnih bilateralnih sporazuma, poput onog između Vašingtona i Tokija, još nisu potpisani.

Te zastoje u složenim pregovorima o pojedinačnim sektorima privrede i konkretnim izvoznim artiklima, iskoristio je Peking da pokrene, a sada i ostvari, svoju inicijativu za osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturu, i tako pogura tas na vagi ekonomskog i političkog uticaja na najmnogoljudnijem kontinentu na svoju stranu, dalje od SAD i njenih saveznika Japana i Južne Koreje.

Ideološki sukobi i značaj nove banke

Protivnici AIIB, uglavnom iz SAD, tvrde da bi novac osnivača te banke mogao da bude protraćen kroz investicije u korumpirane i politički nestabilne države, koje vape za kapitalom koji ne mogu da dobiju sa Zapada, jer u njima veliki infrastrukturni projekti ne mogu da prođu bez aljkavog planiranja, znatnog kašnjenja, pronevere sredstava i ozbiljnog uništavanja životne sredine. Taj novac, smatraju oni, mogao bi i da doprinese održanju i jačanju diktatorskih režima.

Ekonomisti u Aziji i Evropi tvrde, međutim, da će upravo pristupanje država poput Velike Britanije, Nemačke i Australije omogućiti da funkcionisanje te multinacionalne banke sa sedištem u Pekingu bude transparentno, demokratično i u skladu sa međunarodnim standardima za očuvanje životne sredine.

I dok za ocene o efikasnosti i karakteru investicija koje će nova kontinentalna banka pod kineskim vođstvom davati treba pričekati dok ne počnu konkretni projekti, već sada je izvesno da će ona, najpre azijskim zemljama u razvoju a onda i državama van tog kontinenta, pružiti preko potrebnu alternativu za američki i zapadnoevropski kapital koji je u prošlosti često bivao politički uslovljen.

Takođe, jasno je i da su kroz tu banku, prevashodno Kina a potom i Indija i Rusija, ostvarile još jedan osetan napredak u svojim naporima da steknu veću moć u odlučivanju u međunarodnoj ekonomskoj razmeni, odnosno, ostvare veći uticaj na svetske tokove novca i tako učvrste bazu za sopstveni ekonomski razvoj i prošire svoj politički uticaj u svetu.


IZVOR: RTS (Autor: Ilja Musulin)

 

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *