I Srbija na kineskom Putu svile

Realizacija velikih projekata koje je delegacija Vlade Srbije dogovorila prošle nedelje u Narodnoj Republici Kini mogla bi da bude vetar u leđa privrednom razvoju i da rast bruto domaćeg proizvoda podigne iznad očekivanih oko jedan odsto. Bude li tako, višednevni boravak vladine delegacije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem u drugoj najvećoj privrednoj sili u svetu pokazao bi se kao jedno od najuspešnijih putovanja jednog srpskog predsednika vlade u inostranstvo tokom niza godina.

Na četvrtom Samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope (ZCIE) u Suđou, a potom i za vreme posete delegacije Srbije Pekingu i susreta sa predsednikom Ši Đinpingom i premijerom Li Kećijangom, razmatrana je realizacija velikih projekata, poput izgradnje pruge Beograd – Budimpešta, zatim dolaska kineske kompanije HBIS u smederevsku Železaru, izgradnje deonice Koridora 11 i razvoja industrijskih parkova u Srbiji. Na samitu u Suđou ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je sa zvaničnicima kompanija Čajna reilvej internešenel i Čajna komjunikejšens konstrakšn Okvirni sporazum o modernizaciji i rekonstrukciji pruge Beograd – Budimpešta. “Tim dokumentom se određuju svi elementi ostvarenja projekta i utvrđuje dinamika aktivnosti, a definiše odgovornost obe strane”, izjavio je minister Antić za srpsku sekciju Kineskog radija internacional (CRI). Rok za izvođenje radova definisan ovim sporazumom je 24 meseca. Jedan od komentara, koji su se mogli čuti na samitu u Suđou, jeste da je pruga Beograd – Budimpešta “prvi konkretan uspeh” partnerstva NR Kine i ZCIE. Premijer Li je, pak, naglasio da je izuzetno važno da izgradnja pruge Beograd – Budimpešta počne do kraja godine, uz napomenu da će kineska strana donirati 30 miliona juana (oko pet miliona dolara) Srbiji za realizaciju tog projekta.

kina srbija projekti

IZVOR: http://news.xinhuanet.com

Premijer Li je u razgovoru sa Vučićem u Pekingu pozvao obe strane da što pre stvore uslove za početak izgradnje pruge između Srbije i Mađarske i potvrdio da će Kina uložiti napor kako bi napredovao projekat koji se smatra oglednim. Vučić je naglasio da je pruga Beograd – Budimpešta najvažniji projekat za čitav region. Naime, na prošlogodišnjem samitu NR Kine i ZCIE u Beogradu, premijer Makedonije Nikola Gruevski je izrazio interesovanje za učešće u tom projektu. Sličnog raspoloženja je, sudeći prema novinskim izveštajima, bila i Grčka, budući da projekat planira da pretvori glavnu pomorsku luku te zemlje Pirej u kinesko čvorište za trgovinu sa Evropom. Grčka je, kao i Austrija i delegacija Evropske unije, ove godine prvi put učestvovala kao posmatrač na samitu NR Kine i ZCIE. I mada kineski i srpski mediji nisu objavili detalje sporazuma, prema pisanju mađarske štampe reč je o posebnom sporazumu koji su potpisali minister spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto i kineski zvaničnici. Tim dokumentom predviđeno je da 85 odsto ovog investicionog projekta finansira Peking, a preostalih 15 odsto Budimpešta. Deonica pruge kroz Mađarsku, u dužini od 166 kilometara koštaće 472 milijarde forinti, odnosno 1,5 milijardi evra, a ukupna dužina pruge je 370 kilometara. Kada radovi na pruzi budu završeni, vozovi će se kretati brzinom do 160 kilometara na čas, uključujući i 740 metara duge teretne kompozicije. Ministar Sijarto je kazao da je projekat jedinstven jer su unjega uključene dalekoazijska Kina i dve evropske države, jedna članica Unije i druga koja to nije. Sijarto je potvrdio da je Kina odobrila Mađarskoj kredit na 20 godina sa grejs periodom od pet godina i dodao da će Kina ponuditi Mađarskoj povoljne kamate na kredite kako bi obe zemlje što pre ostvarile dobit od svojih ulaganja.

Premijeri Srbije i Kine su posle sastanka u Pekingu prisustvovali potpisivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Hebei ajron and stil grop. Vučić je tom prilikom izjavio da bi preuzimanje Železare Smederevo doprinelo reindustrijalizaciji Srbije, a Kinu “učinilo našim najvažnijim strateškim partnerom”. Dodao je takođe da će prvi ugovor sa HBIS biti potpisan idućeg meseca, a konačni u aprilu 2016. “Očekujem da će ta firma ući u smederevsku železaru u julu”, rekao je on. Kineski predsednik Ši je, prema navodima kineske novinske agencije Šinua, kazao da ta država očekuje produbljivanje bilateralnog strateškog partnerstva i integrisanje kineske Inicijative Pojasa i Puta (Novog kopnenog i pomorskog Puta svile) sa srpskom strategijom reindustrijalizacije,promovisanjem ključnih projekata o saradnji u oblastima energetike, finansija, telekomunikacija i poljoprivrede. Premijer Li je, pak, rekao kako Kina podržava svoje kompanije u sprovođenju produktivne saradnje sa Srbijom u oblastima kao što je čelična industrija, u nadi da će obezbediti više visoko kvalitetnog i jeftinog materijala za izgradnju infrastrukture u Srbiji.

U Pekingu je potpisan i Memorandum o razumevanju u saradnji na projektu izgradnje dve deonice autoputa E 763, na Koridoru 11. Prethodno se u Pekingu premijer Vučić sreo sa predstavnicima kompanije Čajna roud end briđ korporejšn, koja je pre godinu dana sagradila most Zemun-Borča, prvi takav objekat kineskih građevinara u Evropi, na koji je premijer Li podsetio u govoru na samitu u Suđou. Vučić je sa rukovodiocima CRBC razgovarao o izgradnji dela autoputa Koridora 11, na deonicama Surčin-Obrenovac i Čačak-Požega, koja bi trebalo da počne u najskorijem roku. “Reč je o izuzetno povoljnom kreditnom aranžmanu, dobićemo značajan grejs period, a dogovorili smo i cenu od 209 miliona evra sa izgradnjom mosta Surčin-Obrenovac “, kazao je kasnije Vučić. Sa CRBC je potpisan i Memorandum o razumevanju za razvoj industrijskog parka, o čemu je Vučić razgovarao i na sastanku sa čelnicima te kompanije.

Impresivni rezultati Industrijskog parka u Suđou

Industrijski park u Suđou, koji je obišao i premijer Vučić, osnovan je početkom 1994, uz podršku tadašnjeg premijera Singapura Li Kvan Jua, inače jednog od najvećih modernizatora savremene Azije. Do 2012. godine, u taj industrijski park ulagalo je više od 86 kompanija sa liste “Fortune 500”, priliv stranih direktnih investicija dostigao je približno 80 milijardi dolara, dok se BDP tog entiteta kreće oko 30 milijardi dolara na godišnjem nivou.


IZVOR: Danas (Autor: Borislav Korkodelović)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *