Etničke zajednice u NR Kini: Mongoli

Mongola u Kini ima otprilike 5.81 miliona i većinski žive u autonomnoj regiji po imenu Unutrašnja Mongolija, u severnoj Kini. Ostatak nastanjuje provincije Đilin, Heilongiđang, Liaoning, Ksinđiang, Hebei, Kvinghai, i tako dalje. Poznati su kao nomadska nacija koja praktično živi na svojim konjima, a glavna grana industrije im predstabvlja stočarstvo. Izvrsni su treneri i uzgajivači konja, a takođe veoma vole streličarstvo i rvanje.

mongoli kina manjina

Služe se mandarinskim kineskim, a imaju i svoj pisani i govorni jezik, koji pripada mongolskoj grani altajske grupe jezika. Današnji način pisanja stvoren je u ranom trinaestome veku, i posle viševekovne revizije i sporog razvića, nastala je forma koju poznajemo danas.

Istorija

Preci Mongola su bili jedno od mnogih majušnih nomadskih plemena koja su se vrzmala oko reke Ergune, između petog i trećeg veka pre nove ere. Potom, 1206. godine, jedan od najmoćnijih vođa klanova iz te regije je pozvao svog kolegu, drugog vođu, na sastanak da bi prodiskutovali o mogućnostima da svoje dve odvojene teritorije spoje u jedan entitet. Tako beše rođeno Mongolsko carstvo, a Džingis Kan postade njegov neprikosloveni vladar.

800px-Bataille_entre_mongols_&_chinois_(1211)

Arhitektura i njene karakteristike

Kada pričamo o Mongolima koji su se nastanili na pašnjacima, tipična građevina je ger (jurt), okrugao šator koji pri vrhu prelazi u kupolu. Ger se sastoji od od drvene konstrukcije izdignute u kružnom obliku i ojačane kanapima, da bi se formirala cilindrična struktura ne viša od prosečnog čoveka. Okvir vrata, krovne grede i spoljna fasada upotpunjuju koncepciju. Za dodatnu stabilnost, prikači se veći teg za glavnu krovnu gredu. Unutrašnjost odlikuje izuzetna prostranost i odličan protok vazduha. Najzanimljivije je mogućnost da se lako rastavi, spakuje i pomoću jaka ili kamile prenese do sledećeg odredišta.

mongolske jurte kina

Mongolske jurte

Odevanje

Kaftan (tradicionalna mongolska tunika), kapa, ešarpa i čizme su neizostavni delovi mongolske nošnje. Kaftani mogu biti sačinjeni od raznih materijala, od kože pa sve i do običnih krpa. Mogu vršiti ulogu improvizovanog šatora, ćebeta ili paravana, dok njegovi dugački i široki rukavi mogu da se odmotaju na dole da štite od sunca, vetrova i kiše. Ženske ešarpe su obično kraće i uže od muških. U nekim mestima, udate žene nose vezeni svileni prsluk umesto ešarpe. Muška ešarpa je, doduše, duža, smotana u širok pojas i čvrsto svezana oko struka. Ešarpa se ne nosi samo radi estetike, već služi i da se prikrije mongolski nož i pričvrste torbice.

mongoli

Kapa je uvek bila od posebnog značaja u koncepciji mongolske odore. Obično se na nju stavlja nakit koji vlasnik smatra vrednim, ili biseri, pa čak i drago kamenje, ako vlasnik može da ga priušti. Neretko se dodaju i duge, šarene tračice koje padaju na dole. Kapa mora biti prilikom upoznavanja ljudi koji nisu pripadnici porodice, ulaska u ger (iako je moguće skinuti je ako vam to dozvole domaćini kada uđete unutra) i na ulici. Gologlavost je za njih znak neuglednosti.

Ishrana i nacionalna kuhinja

Mongolski nomadski način života je odredio i njihov način ishrane, koji se većinski sastoji od mesa, mleka i drugih mlečnih proizvoda. Ovo je uključivalo ovčetinu, govedinu i jaretiinu, kao i mleko, uz ostale mlečne proizvode dobijene od stoke. Konjsko meso se jelo veoma retko, ali obično bi to bivalo samo na verskim obredima i tokom festivala, jer konj gotovo da ima status svetinje među Mongolima. Ovaj stepski narod tradicionalno peče meso na otvorenoj vatri, ili ga kuvaju ako je žilavije. Takođe peku svoj hleb u posebnim pećima. Koza ili jagnje se mogu peći u celosti, a i u delovima.

mongoli u kini

Danas, ishrana Mongola se dosta proširila, pa sada uključuje povrće, kao i testeninu i pirinač. Ipak, mleko se održalo kao kamen temeljac Mongolskog načina prehranjivanja. Od njega se prave jogurt, mlečno vino (fermentisano mleko, među kojima je najcenjenije kobilino, koje se može dalje fermentisati dok se ne pretvori u penušavo piće poput piva) i mlečni tofu (dobija se procesom odvajanja suvih delova od zgrušene mlečne mase, sve dok se ne dođe do produkta sa tvrdom teksturom, nalik na tofu). Među ostalim zapaženim mlečnim proizvodima je svakako mlečni čaj (gnječi se čaj koji je prokuvavan nekoliko minuta, da bi se potom polako, pri mešanju, dodavalo mleko).

Običaji

Hada je reč tibetanskog porekla i označava svilenu tračicu koja se daruje kao poklon prilikom upoznavanja i pozdravljanja među Tibetancima i Mongolima. Daje se samo u veoma specifičnim okolnostima: kada se uvodi nepoznata osoba u Vaš dom ili kada se na stepi sreće neki poznanik. Hada može biti pravljena od svile ili pamuka. Mongolska Hada je obično čisto bele boje, ali takođe se vrlo lako može naići na nijanse poput bledoplave i svetložute. Kada osobu zadesi ta luda sreća da dobije od nekoga Hadu, trebalo bi je nežno uhvatiti sa obe ruke, usput se i blago pokloniti, dok će u tom slučaju i darivač uzvratiti identičnim naklonom. Davanje i primanje Hade, kao i čin međusobnog naklona, su otvoreni činovi poštovanja između dve osobe.

mongolski jahaci kina

Dodavanje aromatične kutijice je drevna tradicija u mongolskoj kulturi, i moglo bi se reći da je to najoubičajeniji oblik razmene prijatnosti kada se dve osobe upoznaju. Kada čovek zađe u mongolsku kuću kao gost, domaćin izvadi svoju kutijicu i otvori je i doda gostu. Unutra se uglavnom nalazi duvan, sa tragovima ostalog bilja. Neretko je veoma prepoznatljivog mirisa i odlikuje je izrazita aromatičnost. Od gosta se očekuje da podmetne kutijicu pod svoj nos, da bi bolje osetio i cenio miris duvana. Ovo se smatra znakom poštovanja i može služiti kao osnova za građenje budućeg prijateljstva i jačanje postojećeg odnosa. Unutar kutijice nalazi se kašičica koja može biti sačinjena od materijala kao što su zlato, srebro, bakar, slonovača ili čak kamilina kost.

Festivali

Nadaam, skraćenica za “Eriyn Gurvan Naadam (iliti Tri Muške Igre)” je sinonim za “zabavu” kada je u pitanju prosečni Mongol. Livadski festival Nadaam ima istoriju koja seže sve do dinastije Juan (1279 – 1368 n.e.). Održava se četvrtog dana šestoga meseca u kineskom kalendaru (negde između jula i avgusta po Gregorijanskom kalendaru), u toku vrhunca žetve. Festival može trajati između 3 i 10 dana, zavisi od veličine samog događaja, a u igrama može učestovati svako, nezavisno od njihove etničke pripadnosti i veroispovesti.

Konjičke trke

Livadski festival Nadaam u autonomnoj regiji Unutrašnja Mongolija je najveličanstveniji godišnji događaj u Kini, kada je u pitanju Mongolska zajednica. Kombinuje “Tri Muške Igre” Nadaama – rvanje, konjičke trke i streljaštvo – sa kulturnim izložbama, pa čak i poljoprivrednim sajmom. Sa istorijom dugom skoro osam vekova, festival Nadaam je postao ključni nosilac mongolske narodne tradicije.


Preveo za portal SRBIJA I KINA: Relja Bojović

IZVOR: chinahighlights.com

NAPOMENA: Prenošenje ovog članka je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora prevoda (portal srbijaikina.rs) i prevodioca.

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *