Da li je došao kraj američkoj hegemoniji u Aziji?

SAD su uputile armadu da nadgleda kineska ostrva u Južnom kineskom moru. Jugoistočna Azija je za Vašington jedan od pokretača globalne politike i ekonomije.

Brodovi ratne mornarice SAD su uplovili u Južno kinesko more, novu vruću geopolitičku tačku u kojoj rastu tenzije između Pekinga i Vašingtona.

kina strategija obuzdavanja

Ovo nije prvi put da su američki ratni brodovi upućeni u vode oko kojih se decenijama spore regionalne države. U više navrata poslednjih meseci brodovi američke mornarice su ušli u Južno kinesko more, što je Peking osudio kao kršenje kineskih zakona.

Ovaj put je reč o pravoj armadi — upućeni su nosač aviona „Džon S. Stenis“, dva razarača, dve krstarice, pokretni komandni centar i admiralski brod predvodnik Sedme flote.

Diplomatski rečnik se takođe zaoštrava. SAD ne traže sukob sa Kinom, ali koraci koje preduzima je izoluju, rekao je krajem januara američki ministar odbrane Ešton Karter.

„Nisam jedan od onih koji misle da je sukob između SAD i Kine neizbežan, svakako nije poželjan, ne mislim da će do njega doći. (…) Mi ne tražimo od ljudi da se svrstavaju, ali nam se sve više obraćaju“, izjavio je tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

SAD optužuju Kinu da gomila vojsku na spornim Paracelskim ostrvima u Južnom kineskom moru. Ovaj arhipelag, koji se sastoji od malih ostrva i grebena, nalazi se južno od kineskog ostrva Hajnan i istočno od Vijetnama.

Svega oko trideset od preko 130 različitih morskih grebena su prava ostrva, ostalo su veštačka. Vijetnam, Kina i Tajvan godinama vode međunarodni spor oko ove morske teritorije koja ima veliki ekonomski značaj i predstavlja značajnu stratešku poziciju u ovom delu sveta. Filipini, Bruneji i  Malezija takođe smatraju da im pripada deo ove teritorije.

Strategija Vašingtona je da izoluje Kinu u ovom teritorijalnom sporu za koji Peking kaže da je bilateralno pitanje koje se tiče zemalja u regionu.

Ova strategija je u skladu sa prebacivanjem težišta američke spoljne politike sa Bliskog istoka na Pacifik, poznata kao „azijski stožer“. Ona podrazumeva podršku zemljama koje okružuju Kinu, veću vojnu pomoć Japanu i Filipinima i življe diplomatske odnose sa zemljama u ekonomskoj orbiti Pekinga, poput Burme, Indonezije, Malezije i Vijetnama. Deo ove strategije je i sporazum o Transpacifičkom partnerstvu potpisan početkom februara koji uključuje većinu azijskih zemalja i zaobilazi Kinu.

Azija i Pacifički okean su u žiži američkog interesovanja od 2010. godine, kada su predstavnici američke administracije zaključili da je potrebno stati na put daljem jačanju Kine ako žele da SAD i dalje budu vodeća svetska sila.

Hilari Klinton je  2011. godine govorila o ovom regionu, u kome živi gotovo polovina svetske populacije, kao o jednom od pokretača globalne politike i ekonomije.

Kina je u međuvremenu utvrdila ekonomsku moć osnivanjem Azijske investicione banke, koja joj omogućava da se otrgne od međunarodnih finansijskih institucija kojima dominiraju SAD i inicijativama za objedinjavanje azijskog tržišta.

U želji da umanji ekonomsku nadmoć Kine u Aziji, Obamina administracija je pokrenula zajedničku inicijativu SAD i Asocijacije jugoistočnih azijskih zemalja (ASEAN), sa ciljem da osnaži američku trgovačku poziciju, investicije i udeo u izgradnji infrastrukture u jugoistočnoj Aziji.

Snažno vojno prisustvo u ovom regionu je u službi ove strategije da se Kina obuzda po svaku cenu, zbog čega su SAD uložile mnogo diplomatskih napora od početka godine kako bi obezbedile podršku za svoje akcije u Južnom kineskom moru.

Uoči samita lidera ASEAN-a sredinom februara organizovanog u Kaliforniji, Obama je poslao svog šefa diplomatije, Džona Kerija u Laos i Kambodžu, dve zemlje koje se smatraju kineskim satelitima. Cilj je bio da se ove zemlje ne suprotstave američkim akcijama u ovom delu sveta. Keri im je ponudio ekonomsku saradnju i investicije kako bi ih otrgao iz kineske orbite. Sve, makar i najmanje zemlje Jugoistočne Azije su važne SAD u ovoj strategiji suprotstavljanja Kini koja preti da ugrozi njenu decenijsku hegemoniju nad morima u Jugoistočnoj Aziji.

Za Kinu prisustvo američkih vojnih brodova predstavlja pretnju miru u ovom delu sveta.

U Južnom kineskom moru nikada nije bilo problema sa slobodnom plovidbom, poručuje Peking, ako se izuzmu manji incidenti sa ribarskim brodovima. Razlozi koje navode SAD su za kineske vlasti samo izgovor. One objašnjavaju da izgradnja veštačkih ostrva u ovom moru traje godinama i nije specijalnost Kine, već da u tome učestvuju i druge regionalne zemlje, a da izgradnja vojnih objekata na kineskim ostrvima nije razlog za uzbunu.

Peking, međutim, smatra da je prisustvo stranih vojnih brodova koji nadgledaju kineska ostrva razlog više da snaženje odbrambenih pozicija.


IZVOR: sputniknews.com (Autorka: Ana Otašević)

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *