Ciljevi kineske politike (I deo)

Odnosi Kine sa zemljama Srednje i Istočne Evrope

Kineski odnosi sa zemljama Srednje i Istočne Evrope (SIE) potpadaju pod kineske odnose sa evropskim zemljama i evropsku politiku NR Kine. Mada Kina u svojoj evropskoj politici pridaje veći značaj vodećim članicama EU (kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska ili Nemačka) nego što je to slučaj sa zemljama SIE, ciljevi kineske politike ostaju nepromenjeni. Može se pretpostaviti da su kineski interesi u Evropi uglavnom ekonomski i politički po svojoj prirodi, dok oblasti od zajedničkog interesa u bezbednosti i ostalim sferama društvenog života nema puno (jedna od njih je, na primer, borba protiv terorizma).

Ciljevi kineske politike prema zemljama SIE obuhvataju olakšavanje transporta izvezene kineske robe prema zapadnoj Evropi duž Novog puta svile, pristup naprednim evropskim tehnologijama kao i energentima i obradivom zemljištu; kineske veze sa zemljama SIE su i jedan od načina na koji se Kina čuva od prevelikog oslanjanja na Sjedinjene Države. Uopšte gledano, uspostavljanje poverenja u političkim odnosima je veći prioritet za Kinu u Evropi nego u ostalim delovima sveta. Javna diplomatija NR Kine, pored toga, nastoji da ublaži dejstvo suficita koji Kina uživa u trgovini sa EU i da prevaziđe trgovinske prepreke u Evropi. Tu je i nastojanje da se bolje razume kineska kultura i civilizacija. I konačno, Kina nastoji da održi imidž zemlje u razvoju (što nije lako s obzirom na slike iz istočnih, razvijenijih delova zemlje, koje su česte u zapadnim medijima).

logo saradnje Kine i SIE

Logo mehanizma saradnje Kina-SIE

Koji su kineski motivi za saradnju sa zemljama SIE? Prema mišljenju Marćina Kačmarskog i Jakuba Jakobovskog, Kina nastoji da postigne dobre uslove za ulaganja kineskih kompanija, da iskoristi mehanizam saradnje Kina-SIE za uticanje na opšte odnose Kina-EU (tj. da zemlje SIE više uvažavaju kineske interese prilikom učešća u konkretnim institucijama i forumima EU, a posebno kada se radi o još uvek aktuelnom embargu EU na izvoz oružja Kini), i da stekne dobar glas. Zvanični Peking bi mehanizam saradnje Kina-SIE mogao da iskoristi i za bolje formulisanje politike prema pojedinim zemljama SIE.

Sa druge strane, i zemlje SIE imaju koristi od odnosa sa Kinom. Prema mišljenju Pola Kojera, saradnja sa Kinom je spoljnopolitički adut na strani zemalja SIE (bez obzira da li su članice EU ili ne). Sa druge strane, Keri Braun naglašava da se saradnja Kina-SIE trenutno obavlja samo kroz institucije koje postoje na kineskoj strani; ukoliko bi zemlje SIE odlučile da osnuju sopstvene institucije namenjene samo saradnji sa Kinom, postavilo bi se pitanje evropskog jedinstva i njihove predanosti evropskim integracijama. Kako kaže Braun, ne tako uticajne članice EU iz ovog regiona imaju veće šanse da uspešno zastupaju svoje interese ako se pridržavaju mehanizma saradnje Kina-SIE (umesto šireg mehanizma saradnje Kina-EU).

Istorijski prikaz odnosa Kina-SIE

Profesor Žan-Pjer Kabestan navodi da su zemlje SIE među prvima priznale i uspostavile diplomatske odnose sa tek osnovanom NR Kinom, 1949. godine. Jedan izuzetak je na strani druge Jugoslavije – odnosi Kina-SFRJ su uspostavljeni tek u januaru 1955, zbog sukoba Tito-Staljin i podrške koju je Mao Cedung pružio Staljinovoj politici.

Tito u obilasku kasarne u Nanđingu, 1977.

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito u obilasku kasarne kineske armije u Nanđingu, 1977.

Tokom Hladnog rata, NR Kina je održavala bliske odnose sa socijalističkim političkim elitama širom regiona; kako Kabestan navodi, demokratske političke elite nakon 1989 su napravile otklon od zvaničnog Pekinga i čak neko vreme razmatrale prekid diplomatskih odnosa (uz uspostavljanje diplomatskih odnosa sa zvaničnim Tajpejom). NR Kina je bila među prvim zemljama koje su priznale nezavisnost novonastalih država u regionu; pa ipak, NR Kina je u ovim zemljama u prvoj deceniji 21. veka uglavnom bila na lošem glasu, zbog ideoloških razloga i zbog bliskog odnosa sa Rusijom.


Za portal SRBIJA I KINA: Nikola Jokanović, Institut za azijske studije – Nemački institut za globalne i regionalne studije, Hamburg.

NAPOMENA: Prenošenje ovog članka je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora (portal srbijaikina.rs) i autora.

Drugi deo teksta možete pročitati na ovoj stranici.




Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *