15 godina kasnije: Vreme je za zaokret u spoljnoj politici

Koncept spoljne politike kakav je uspostavljen nakon 5. oktobra 2000. godine, uz različite nijanse, nije se menjao i uvek je bio zapravo usmeren ka bezalternativnim evrointegracijama. Iako je strateško opredeljenje Srbije u smislu želje za pristupanjem EU u prvim godinama nakon rušenja Miloševićevog režima možda i moglo imati neke pre svega ekonomske argumente, nakon niza uslovljavanja i priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova od strane većine članica Unije, u potpunosti se nametnulo ključno pitanje o potrebi redefinisanja spoljnopolitičkog puta Srbije. Ekonomska, politička i društvena kriza u kojoj se trenutno nalazi EU, kao i negativna percepcija o Srbiji kakva postoji u zapadnom javnom mnjenju, dodatno nameću potrebu redefinisanja spoljnopolitičkog puta Srbije.

petiokt

U trenutku redefinisanja globalnih odnosa, nestanka unipolarnog sveta i novog definisanja svetske ekonomske, političke i vojne moći čiji je glavni pokretač NR Kina, nameće se pitanje da li će Srbija i dalje slepo ići trnovitim, beskrajnim i bezperspektivnim putem koji je ranije zacrtala a koji nipošto ne vodi u nekakvu svetlu budućnost? Ili će po prvi put od obnove višestranačja racionalno sagledati svetske tokove i iskoristiti priliku koja joj se pruža? Priliku koja podrazumeva maksimalno produbljivanje partnerstva sa NR Kinom kao novom svetskom silom koja za razliku od SAD-a nema neokolonijalističke i imperijalističke ambicije već proklamuje koncept ravnopravne saradnje između jačih i slabijih na šta je ukazao i kineski predsednik prilikom svog poslednjeg govora u UN.

Iako je jedna od prethodnih vlada Srbije propagirala četiri stuba spoljne politike “Brisel, Vašington, Moskva i Peking”, u pravcu zbližavanja sa NR Kinom nije u tom periodu praktično ništa urađeno izuzev deklarativnog zalaganja tadašnjih srpskih zvaničnika da je potrebno da se saradnja sa Kinom intenzivira. Zapravo, celokupna politika Srbije bila je usmerena samo na ispunjavanje diktata koje su zadavali prva dva proklamovana stuba srpske spoljne politike (SAD i EU), dok je saradnja sa preostala dva stuba (Kina i Rusija) bila krajnje marginalizovana, uprkos tome što su upravo oni najviše doprineli opstanku rezolucije 1244 i što su praktično blokirali prijem samoproglašene države Kosovo u UN i još uvek ga sprečavaju.

Promena vlasti u Srbiji 2012. godine, ne samo da nije donela nekakve promene u spoljnoj politici Srbije, već je čini se više nego ikada ranije koncept o “EU koja nema alternativu” proklamovan i primenjivan praktično dogmatski, najčešće na štetu nacionalnih interesa Srbije. Radikalizovanje ranije uspostavljenog spoljnopolitičkog puta Srbije koja beskompromisno i na sopstvenu štetu ide ka inače upitnom članstvu u EU, zapravo u pozadini ima ispunjavanje diktata Vašingtona i njegove atlnantističke doktrine. Dakle, politika aktuelne vlade Srbije i dalje nedovoljno koristi istorijske mogućnosti koje se odnose na političko i ekonomsko zbližavanje sa permanentno jačajućom NR Kinom uprkos jasnim signalima zvaničnog Pekinga koji je dat na prošlogodišnjem samitu u Beogradu. Kina je, sada već skoro pre godinu dana, jasno pružila jedinstvenu mogućnost Srbiji da upravo ona postane most za prodiranje kineske ekonomske snage ka Evropi.

Na žalost, izuzev pojedinih pozitivnih poteza kancelarije predsednika, Vlada Srbije iz njoj znanih razloga i dalje u potpunosti, na štetu Srbije, sledi diktate Vašingtona i Brisela, pri čemu ne daje jasan odgovor na prijateljske signale iz Pekinga. Treba ipak pomenuti da je do započinjanja ekonomske saradnje ipak došlo kroz pojedine projekte, ali ta saradnja nije ni blizu onome kakva bi mogla da bude.

Srbija se na žalost i dalje isključivo oslanja na dva, može se slobodno reći, maćehinska stuba proklamovane spoljne politike pri čemu svoje nacionalne i državne interese u potpunosti podređuje geopolitičkim interesima Vašingtona. Time, na sopstvenu štetu, nedovoljno koristi potencijale koje podrazumeva zbližavanje sa NR Kinom a koji bi ujedno mogli označiti epohalnu prekretnicu u decenijskom stagniranju i propadanju kojem je izložena i doprineti opštem ekonomskom, društvenom i političkom oporavku društva i države.


Za portal SRBIJA I KINA: Goran Mitrović

NAPOMENA: Prenošenje ovog članka je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora (portal srbijaikina.rs) i autora.

Share and Enjoy

  • Facebook
  • Twitter
  • Add to favorites
  • RSS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *